Просветни гласник

1'АДЊА ГЛАВНОГЛ ИГ

рукопис г. д-ра Живојина Ђорђевића, иредавача Београдске Реадке. Исти сам рукопис ирегледао и налазим да би га држава могда отштампати. Таква књижица добро би дошда: наставницима средњих школа; учитељима основних школа, и свима онима, које занима зоолошки свет. Опо у толико пре, у колико паша скромна литература оскудева у томе. Ну пре, него што се отштампа, држим, да ће писац нримити неке моје напомене. Пре свега у предговору ваља рећи, која су то дела најбоље врсте, по којима је писац овај упут радио. То писац мора да учини и ради себе, и ради оних, који би л;елели, да више сазнаду о послу, којим се баве. У исто време, добро би писац учинио, кад би и назначио све гдавније куће, у којима се надази потребан материјад за испитивање и збирање животиња. Том приликом не треба изгубити из вида, да се много што шта може и код нас да набави. Дедо иочнње с тврдокрилцима. То је добро. Почетници се највише њима занимају. Треба напоменути, како и на који начин може сваки сам мрежу иди џачић да направи. За водене тврдокридце може место жнце — оквир код ковача да поручи. Кутице за набадање инсеката, нису само „од чврстог картона с дном постављеним плутом". Може се но потреби восак или мека а дебеда хартија да употреби. „Све инсекте треба набадати у једној внсинн." Треба рећи на којој. Ако су сувише ниско, кваре се ноге и пппци, а ако су високо, кваре се прстоља. Када се инсекат меће у збирку треба рећи; кодико мора раздадеко бити један инсекат од другог и како ваља што видније истаћи пипке и ноге, који су тако карактеристични за раздиковање инсеката. Пошто је писац узео тврдокрилце као тип инсеката, то је морао одмах дати упутства: како треба одмах забедежити где смо и када смо ког инсекта нашдп. Шта смо интересног прпметили. Велика је забуна, када се све баца у Флашу. Када се кући дође, често пути се човек не сећа где је шта нашао. Треба наиоменути, да је у почетку боље мање скупљати а све то дено средити. На тај начин много се више и већом вољом уради. За тврдокрилце, који живе у рупи и иснод коре дрвећа, није довољно само штопогоца. Неразумљиво ми је; „двокрилце можемо и неносредно набости, није потребно умртвити?! Овај ми је метод већ више од пет година давао увек добре резудтате"! Ако то вреди за тврдокридце. не знам зашто да не вреди за двокрнлце. Ја

мислим на против, да сваки инсекат пре нег га набодено, да га. најпре треба убити. Треба децу из ране младости учнтп да човечно поступају н са животињама. Исто тако не знам шта је писац хтео да каже; „двокрилци се набадају по средини груди и ставе у кутију, без икакве даље бриге о њима*. Како то? Исто тако незгодно је казано и ово: „Нус1гор1п(1ае и у оаште сви водени колеоитери могу се нреко цеде године довити. Места с едетричним осветљењем су подесна за хватање ових инсеката. Београд је у овоме на ирвом месту." Пре свега НуЉорМ(1ае су проучене пре и нег се знадо за едектричио осветљење а Београд је и на првом и на посдедњем месту. Сви водени кодеоптери не могу се преко целе године поред едектричпог осветљења видети. Зна се кад их има. Највише при сељењу нз једне баре у другу. Треба избећи сдичне изразе: „пањ растропсити"; .набујала вода"; „Фдаша за убијање;" „инсталација збирке"; мува спушта јаја"; „љети око материја у расиадању". Сумљиво је, да „зрикавци живе по степама н песковитим пољима" — бар код нас. Нигде нисам видео збирке мекушаца, „покривене су дебедим зеленим завесама." (Ј црвима треба рећи коју више. Многи живе као паразити у теду других животиња. Сумњам да се сви могу у Флашама држати. Исто тако сумњам да се иротозоима „могу заниматн само наставници средњих школа." Што се кичмењака тиче, они су доста добро израђени — поглавито птице. Треба само папоменути лнта ваља радити љети с оваком убијеном животињама. За птице змије и водоземце довољно је кроз уста алкол убризгати а затим гушу запушити. Ово нарочито вреди за барске птице, које се брзо кваре. А ако адкохода нема, може се со или песак употребити. У шта треба носпти удовљене жабе змије, рибе и т. д. Шта треба урадитн кад кога змија уједе? Које су отровне змије и где живе? Шта треба урадити, пре нег се драње већнх животиња отночне. Треба ли намазати руке чиме. Треба ли имати што при руци ако се посечемо. То ис.то вреди и за препаровање костура. Где се преиарује костур већих животиња? Мора ди да се костур бели? Ми мислимо да је у већини случајева небељени костур бољи за наставу — јер је прпроднијп. На посдетку, слике су све рађене плајвазом. Ово је нзлишан труд. Оне нису оригнналне, то су позајмљене из некодико књнга. Слнке. које писац 16*