Просветни гласник

216

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ Л.ИСТОВА

пажае, тј. постарати се, да депих, угледних предавања буде што више. Уверен сам, да међу нашим учитељима има доста још таквих, којима су та предавања баш потребиа. Лепо је што се даје места и забави. Бријатно је, после оне збиље достојне нашег учитеља, да се човек занима чиме лакшим; то вам је, као год кад путујете ледом шумом, ла мало заморенн наиђете на леп хладовит пропланак, те се ту слатко одморите. Књижевнн преглед што је разноврснији то бољи. Гласник се лепо обрађује. Знам ноуздано, да многи читаоцп „Учитељеви" њега најпре прочитају. Обрадовао сам се, кад сал видео из ове свеске да имаовина Удружења износи 62.051 динар. Прегли па стекли. Ако се то тако продужи, онда ће наши учитељи, односно њнхове породице, бити колико толико осигуране. „Извештаји и Саогшгтења корисно могу да послуже за изношење свега онога од чега пати по иека наша школа. забачеиа далеко или о којој непосредна њезина власт мало рачуна води. У фебруарској свесци је уводни чланак: „Надметање као васиитни иринцип" од Јаше Продановића. Овај леп и важан члаиак с коришћу може прочитати сваки наставник у Србији. Други је чланак наставак другог чланка минуле свеске. У њему се говори о надзору осн. школа, и уређењу Просв. Савета итд. Занимљивеикорисне ствари, које треба знати. Трећи је чланак продужење предавања Д-ра Воје г Борђевића. Шта мислим о оваким предавањима рехох мало пре. „0 сузбијању лажљивости" од Мих. Станојевића учитеља, је леп иокушај, да се укаже на срества како се сузбија та рђава навика у наше деце, која је ухватила дубока корена. „0 пажњи дечјој" чланчићје, који ие треба пропустити а да се не прочита, кад тако важно питање расправља. Педагошки Преглед је као и у прошлој свесци. „БелелГник једног учитеља" је лепа и занимљива лектира. Мислим да потпуно има права на ступце „Учитељеве". Лепо је и предавање у овој свесци. Све остале рубрике уређене су као и у јануарској свесци. Ако се зфедннк постара да и остале свеске уреди овако брпжљиво као ове две, онда ће заслужити свачије признање, а уверен сам и благодарност својих другова. Љ.

Нови Васпитач орган за педагошку књижевност. Власник Мита Нешковић. Излази у сремским Карловцима у српској Маиастирској Штампарији. Почетком ове — 1897. године ступио је „Нови Васпитач" у десету годину својега живота. До сада су у овој години изашле четири свеске, пошто овај часопис „излази сваког првог дана у месецу". — И у овпма, као и у досадашњим свескама и из ранијих година, садржина је врло поучна и пробрана. У јануарекој свесци овога часониса на првоме је месту чланак иод насловом: „Георгије БранковиЛ српски натријарх" (са сликом). — У овоме чланку

набрајају се важнија доброчинства, која је патријарх Бранковић, од како је на управи српске иатријарпшје, чинио за напредак српских оностраних школа. Између осталих доброчинстава помиње се и уставова школскога „фонда св. Саве" и.з којега ће се, уз даље прилоге, издржавати срп. вероисповедне школе. За оснивање овога фонда приложио је патријарх 14. јануара 1894. годнне 10.000 форината. Но још је замашније дело патријарха Бранковића, што је о својем трошку подигао великољепну зграду „ Учитељске гиколе у Сомбору ", на чије је грађење и унутрашњи намештај утрошио патријарх 40.000 форината. Ова и друга доброчина дела уврстила су натријарха Бранковића у ред најзаслужнијих просветних добротвора у оностраноме Српству. У другоме чланку коме је наслов: „Педагошка дјела и идеје Еонстантина Д. Ушинскога"- , написао Д. Семенов, с руског превео Нинко Седлар — налазе се критичке оцене о радовима и недагошким погледима покојнога руског педагога Ушинскога. На првоме месту је похвална оцена Ушинскове књиге „Д'ћтск1и М1рт." (Дечији свет) састављена и издана 1861. године. За тнм се говори о његовом другом делу „Родное слово" (Рођена реч) за које се тврди, да је наиравило еиоху у руској педагошкој књижевности. 1 ) На трећем месту ове свеске је чланак: „ ЈЈриирава за сриску сџнтаксу и , у коме се у неколиким лекцијама методски објашњавају поједина синтактичка правила. Још се у овој свесци налазе ови чланци: „Анкета ради састава вероучних књига за срп. православну децу у карловачкој митрополији" где су утврђена главна начела, којих се треба придржавати при изради ручних књига за веронауку. Важно је још напоменути, да је црквеном појању дата нарочита важност. Цркв. појању је главна задаћа да. буди у ученицима одушевљење и најнежније осећаје за иравославље и побожност. Још су у овој свесци: „Дјечје игре" (из збирке Милоша Бановца) — има их 5 на број. У рубрици: „Поуке из разне знаности " има „Ново тумачење о „Сунцу" од М. Р. а чланцн под рубриком „Шта пишу наши педагошки листови" у овој години су изостали. Уз овај број налази се у нарочитоме додатку Књижевни иреглед „Новог васпитача" а прва му је рубрика „Пабирци по књпжевноме пољу". Овде је из XIII књпге Срп. Књижевне Задруге, у којој су неки ситнији радови пок. Др. Јосифа Панчића, учињен кратак извод из једнога чланка под насловом „Јестаственица у основној школи". Још су у овом Епижевном ирегледу и „Књнжевне белешке" у којима је изведена садржина неколиких књижица за децу а и неких лиетова. У фебруарској свесци је на првоме месту продужење онога чланка из јануарске свеске нод насловом; „Педагошка дјела и идеје Константина Д. Ушинскога". На другоме је месту чланак: „ Ђрло мало о иочетку рачунања у основној школи " написао Стеванин у Бањојлуци. У овоме чланчићу писац, који је учитељ ') Обе ове књиге биле су намењене за децу млађега узраста. То су дрве читанчице намењене лостепеним умним веџбањима и очигледном упознавању са околином.