Просветни гласник

ПРЕГЛ.ЕД ШКОЛСКИХ ДИСТОВА

219

правцу дала постицај, ночеле су се на њу угледати и друге. Међу њима као да највише привлаче пажњу радови г-ђе Л. Шипшанов, која је задужила Бугаре својим преводом релнгиозних легенада бугарских ва француски језик. Од скора се ночела г-ђа Шишманов јављати и у Училтценг ПрЂгледу нрилозима који заслужују иажњу правилношћу језика, лепотом стила, јаком логиком, а нарочито добрим избором тема, које показују, уза све ове особине, правилно схватање духовних потреба у Бугарској и жарко родољубље. Поводом недавно нзишле књиге „ЈУесћгсаИон рориШге (1ев аЛиИев еп Ап§1е1е1те" повела је г-ђа Л. Шишманов говор о томе, шта би се, према ономе што се у Енглеској ради у том правцу, могло урадити у Бугарској за васпитање одраслих. Нарочиту пажњу обраћа на вечерње и празничне школе, указујућн интелигентном бугарском женскињу начин, како бц своју спрему могло да унотреби другима и себи на корист. Овај чланак још није завршен. Мн га топло препоручујемо нашим читаоцима, који имају прилике да прате бугарску педагошку књижевност. Осим ова два имамо у овим књигама и два преведена чланка : Народно о6\)азовање у важнијих држава и шгова финансијска организација и ученичке екекур.шјс. Између обиља ситнијих прилога у одељку Из науке и школина живота нас могу интересовати: Извод из извештаја о Вишој Школи за 1895/6 шк. год, из којега видимо, да се персонал наставнички састојао из 16 редовннх и 1 ванредног професора, 3 редовна доцента, 5 асистената, 1 пренаратора н 1 номоћннка. Број пак редовних ученика износио је 271, а број слушатеља 41. Из Маћедоније и других крајева под Турском било је 82 ученика. Свршили су историјски филолошки одсек 27, физичко-математички 29, правни 18, свега 74 ученика. Сравњен с прошлогодишњим, успех је ове године био бољи. Библиотека пма 13.047 дела у 23639 свезака, ове је године приновљено 1779 дела у 2650 свезака. Утрошено је на школу за ову годину свега 455.582"52 дин. и то: 229.742'25 динара на нлату особља, 89,052-78 на стипендије н помоћи, а остало на књиге, кирије, учила и т. д. Смртност међу учитељима и учитељицама иреко 1896 год., из којега видимо, да је у току ове годпне умрло 26 учитеља и 5 учнтељица, средњи је дакле проценат 0'26%, а то ће рећи 1 на 4 стотине. Има доста прилога, и сви су добро обрађени и у рубрици Белешкс из гаколеке ирактике, а у рубрици Рецензија и библиографија штампаноје 7 оцена о школским књигама. нли о делима која се посредно или непосредно тичу школе. Еао што се према свему овоме види „Училигцент, Ир4гледт>" заслужује да му и нашн педагози ноклоне своју пажњу и мп бисмо га ради били видети, уз наш „Просветни Гласник" и „Наставник" у библиотецп сваке наше средње школе. Свет. Ст. Симић

Журиал г, Министерства Народнаго Проев !;ш,ешл. Лнварт>. 1897. Ст. ПетербургЂ. Као што се и по натпису види, овај је журнал у Русији оно што је нама наш „Просветни Гласнпк"

или Бугарима њихов „УчиливденЂ Пр-ћглед" — званичан орган Министарства Просвете. „Журналт. Мин. Нар. Пр." долази у ред најстаријих у Русији; сад је у седамдесетим годинама својега нзлажења. За ово дуго време он је променио врло много уредника. А улога, којује имао у руској нериодској штамни, била је врло захвална; у њему су штампани врло многи *радови од велике научне вредности, због којих су његове књпге неизоставан део сваке боље уређене библиотеке. С * иравом се може рећи, да је мало који од журнала руских толико привредио науци, колико „Журнал М. Нар. II р.", и за то је он данас, на врло воликом гласу не само у Р^сији, него и на страни. Поред одељка, у коме се штампају одлуке и расписи Министарства Просвете и потчињенпх му оргаиа, у свакој књизи овога журнала има п но предметима п по темељитости обраде богат научни одељак, у којем први русни научари штампају своје студије и објављују резултате својих научних истраживања. У ове две књиге имамо — да исгшшемо само натиисе — ове студије : Скуа и свод закона руске имиерије, састављених за царовања Катарине II од А. С. Лапо-Данилевскога; Тсриторија доисторијске Аитве, од А. А. Кочубинскога; Устанак Уота Тајлора, од Д. М. Петрушевскога; Ветсран руске иоезије, красан чланак у коме Н. Г. А м о н говори,. иоводом новога издања, о песничкој радњи старине несника Ј. Полонскога; Извештај царици Јелисавети Петровној о усиостављању власти државнога савета, од А. Н. Филипова; Анализа мишљења Миљевих о иостуаањима знања, која се иодразумевају ири геометријским дефиницијама, од М. И. Коринскога. Кад се узме на ум, да су писцц ових чланака од најбољих научара руских, може се, нрема овоме, видети и ироценити вредност овога одељка, због којега се управо овај журнал и ценп тако много н у земљи и на страни. На друго место по вредности долази одељак „критика и библиографија", који има два иододељка: у нрвом се доносе оцене првих стручњака о знаменптнм научним делима не само руском, него н страним; а у другом стручне оцене о уџбеницима, ирема којпма сталан Просветни Савет одобрава или одбацује уџбениве, који му се иодносе на преглед. У првом, иокрај оцена о делима који нас се тичу тек у другом реду, имају и две оцене, које се тичу нас непосредно. Младн слависта А. Л. Погођин ириказује Русима дело Д-р Т>. Ђорђевића „Матија Дивковић", штампано у „Гласу" ТЛ1 и 1ЛП. „Писац је — ово је сумарна оцена, — тако изгледа, поставио себи врло скромну задаћу: брижљиво и савесно одређује време, кад се појавило које дело Дивковићево, исписује из њих пнтересне облике, указује по неке изворе стиховима, који се налазе у делима Дивковића и, напослетку, обележава у историјс-ко-литерарном погледу најважнијо теме, којих се дотицао писац ових дела. На крају налазимо додатак „о препису дела Дивковићевих" и огледе проповеди и стихова његових. Механички посао, на који се ограничио г. Торђевић, некако није у сагласности с нашим преставама о дисертацији, али се мора признати, да је у своме оквиру израђена доста добро, те с њом можемо бити задовољни." Нас се изближе тиче и оцена В. Качановскога о књигама францускога писца Р. Со^иеП е-а : Те гоуа-