Просветни гласник

НАУЕА И НАСТАВА

333

је да се приправници веубају у њему и извеџбају што више могу. 0 Школскоме Раду не може бити никакве сумње: он је скроз уметност или вештина. <3а то се и морамо веџбати у њој. Отуда и додази и она одвећ честа појава: да су одлпчни нриправници у теорији слаби практичари, а често и слаби теоричари врло добри и одлични предавачи. За вештнне, као и пауке, треба и дара. И оп се јавља одмах, још у самом ночетку. Он чини, да некпм приправницима омпли овај посао још у самом почетку. Он се огледа у јакој вољи и љубави према деци и раду с њима. Кад се дару придружи још и умешност у послу, онда је успех несумњив. А до умешности или вештине додази се веџбањем. За то је веџбање у учитељским школама од највеће важности. Ученици тек овде виде прави носао свој. Овде се упознају с децом и особинама њиховим, с дисциплином и свима тегобама и олакшицама за држање њено школом, деловима њеним, намештајем, училима и уиотребом њиховом. Овде имају прилике да виде многе и врлине и мане наставничке и утицај њихов на наставу, на децу и дисциплину. У Школскоме Раду се тек ученици спремају за прави свој позив. Све је оно друго до сад само иомагало овоме. Ко ће како знати Историју, Земљопис, Рачуницу, Зоологију, Физику итд. па како ће ц свиратн, цртати итд. то му нико неће видети; на чак ни то какав ће он бити иедагог теоричар. Али какав ће он бити учитаљ, какав радник у школи, како ће у оиште оп прсдавахи и радити с децом: то је оно што ће сваки видети чим завири у његову школу, било нреко године нли о годишњем испиту. V Веџбаоница Веџбање нриправника учитељских школа врши ае у једној од редовних основних писола. Она се зове веџбаоница и може бити у самој згради Учитељске Школе (и под надзором и управом њеном), п ван ове у вароши. Било једно или друго увекваља имати на уму, да то треба да буде школа за углед и да све мора тежити томе, да се она одржи на овој висини. Још кад овамо додамо, да се с ученицима у њој, и ако је „вежбаопица", не смеју аравити огледи, и да дотпчни стадни учитељи њени одговарају за сваки нсусаех онда је, јасно, кодико бриге о раду и предавањима у њнма морају ноклонити и учитељи веџбаоница и ученици учнтељских школа и паставници овога предмета*.

Од зграде у којој је веџбаоница тражи се, да буде довољно пространа, нространија од других основних школа. У њу треба не само ученици основне школе да се разместе угодно, него да буде доста места и за нрнправнике. За ириправпике је најбоље, да заузму место ио зади, или са стране; само никако спред. Иред децом може стајати само предавач и дотичнп учитељ веџбаонице. Приправници треба да имају и клуие за седење. Само се никако не одобрава, да седају међу децу и да се мешају с њима. Ако нема клупе за приправнике, а ни иначе места иза клуие за стајање, онда се, у крајњем случају, деца могу разместити тако, да посдедње две клупе остану празне и да нрииравници поседају у њих. 1 ) Ади ово може бити само ако ученици немају никакав нисмени рад. Зато би крајње време било, да се држава иостара да барем поред једне учитељске школе буде примерна веџбаонице. Да би веџбаоница одговорила своме циљу, она ваља да има сва чстири разреда осповне школе и да су они иодељени. Тек кад се ученици Учитељске Школе извеџбају у предавању нојединих иредмета у иојединим разредима, долази ред, да раде ц у ненодељеним школама, са два или више разреда. Онда се могу веџбати и у разредима више основне шкоде. VI Однос приправника према учитељима веџбаонице За веџбаоницу се бирају и иостављају добри, спремни, вредни и опробани учитељи основпе школе. Без иоговора онн би морадп да буду најбољи учитељи. Они су гдавнн ослонац, помагачи и десна рука наставнику Школскога Рада у Учитељској Школи. Приправници тек иду да буду то. Они су још ученици. С тога се они не смеју према њима нопашати као према равнима, као према друговима, него као нрема старијима и нретпостављенима. Сваки приправник ваља да гледа у учитељу веџбаонице искуснога учитеља, од којега он има шта и да види и да чује. Зато не треба нн да бежи од њега, већ да му се приближује с радозналошћу. Он га може и шггати за много што шта, особито кад узима тему за предавање. Он тада и треба да га пита о Ј ) По свима иашим веџбаоницама јо у овом иоглсду да Бог сачува! Сом шкоде код Саборне Цркве, у којој је била 110 која клупа аа прнпрашшке, више иигде: ни у Сава-Мали, ни у Веџбаоници В. Ж. Школе, ни у Нишу. Још су и учиониде несто толико тескобне, да не могу ни дсда да се разместе како ваља.