Просветни гласник

н а у к а и н

а с т а в а

343

дно мање, те се с обојпма једповремено рендише. Ова с,е гвожђа држе с помоћу шраФа, који се попушта иди притеже по потреби, како кад хоћемо да рендишемо, грубље или угдачаније. Код ирераде тврдог дрвета, прибдиже се шраФом гвожђа и онда добијамо миого финији рад, а код мекшег дрвета чинимо обратно. Размак се не прави већи од 1—2 ш. т. Ово се ренде никад не употребљава за чишћење иди почетно гдачање, јер се рез квари. Ђелико ренде (ЋаисЊапск) је без носа, ади са позадним дршком. Оно је право двогубо ренде и употребљава се при гдачању дужих предмета. Оно може бити просто, ако је се једним сечивом н двогубо, ако је са два сечива. За наш је носао потребно ово посдедње. Ажриканско ренде је управо макљица, којом наши качари раде, само с том раздиком што има два гвожђа - сечива, те изгдеда као дупдо ренде. Оба су ножа уметнута у гвоздену направу, којом се веома дако удешавају сечива за рад. Гкожђа се држе шраФом, којим се стежу, а намештају се као и код других рендета — ближе ако хоћемо финији и даље ако хоћемо грубљи рад. * Грубо се ренде оштри на брусу трљајући га по кривини и означеном резу, а по свршеном брусењу угдача. се на гдадилу. Од оштрења зависи фино и грубо рендисање, с тога при оштрењу ваља пазити да је угао оштрица под угдом од 28°. Често се десп да је загдавак већи или да не нридеже на гвожђе, те због тога излазе веће иверке. Да се ово отклони, најбоље је направити други згоднији заглавак или на задњем делу залепити комадић дрвета, који ће згодно притискивати гвожђе. Ножевп других рендета оштре се равно на брусу, а носле загдађују и с једне и с друге стране изузимајући мањи нож код дупдог рендета, који се само с лица оштри, а с наличија не. Дугом веџбом ученик ће се обучити и у овоме. Да би пак правилно наместили гвожђе за рад, ра. димо овако : узме се ренде у десну руку и левом умете нож и заглавак, окренемо полеђушке и гледамо да нам нож на површину толико изиђе, да изгледа као једна црна а. права линија. Попуштање мање или веће чини се чекићем, који држимо у левој руци. Кад је нож удешен, ударимо чекићем јаче у заглавак те заглавимо гвожђе потпуно. Рендетом се ради овако: поред углављеног комадића, које хоћемо да се рендише, ученик стане тако, да му лева нога буде напред, а десна позади. Десном руком ухвати се ренде за задњи део, а девом за нос. Јаком повлаком рендише се од просветци гласнив 1897. г.

једног краја до другог. Новајлије почињу одмах нри крају да спуштају ренде, те им никад није равно изрендисана даска већ под полукружном динијом. Да не би ово бидо ваља их упутити, да при крају мало у вис подижу ренде. Рендише се прво грубим, за тим рендетом за гдачање и на послетку двогубим рендетом. Свака се страна огледа угломером да ли је под правим углом урађена са ивицом, на већ показани начин у одељку: уаусгво за слојдово столарство. При раду дужих делова од 50 см. ради се великим рендетом. Д л е т а За школску радионицу су потребна ова длета: Обична длета, која наши столари употребљавају за т. з. „штемовање." 81всЊеиШ служи искључиво за прављење већих рупа. Ђ1е ВаИегзеп употребљавају се за прављење рупа, које иду преко дрвеног ткања. ^осЊеиШ употребљавају се за прављење већих рупа. Кружна длети Но1егзеп употребљавају се за кружно дубљење, као код кашике, нише, кашике за брашно итд. ОеИНиВе искључимо се употребљава при дуборезу за прављење шара. # Сва се длета оштре као и рендета, само да је веома мали угао. Преко дршка ваља ударати дрвеним маљем а никад гвозденим чекићем. Влакач (2ЈеИкПпде) Влакач је широк комад танког челпка, који служи за то, да већ изрендисан део очисти од нојединих вдакана и зацепака у дрвету, што ренде није могло учинити. Особито ваља пазпти при оштрењу, да стране којима се сече, праве са влакачем прав угао. Оштрп се кад се влакачем на. ивици, трља преко бруса, а за овим на гладиду. Б у р г и ј е За шкодску су радионицу потребне ове бургије: пужаста, кашикаста и централна. Пужасте су бургије различите величине, према употреби; с већим се ради после претходне радње с мањим; то чинимо да већу не бисмо сломили. Кашикасте су бургије за бушење тврдог дрвета. С њима треба веома обазриво радити да не бисмо 45