Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

може произвести само у руци. Па ипак само руком иинамо. Ми мислимо, да осећамо врхом нера, да ди је хартија глатка илн хранава. Нож и виљушка изгубилијби један део своје вредности, кад не би смо осећали како они секу пре дмете, пего само положај дршке у руди; персиски Шах замера Европљанима, кад једу поасем и виљушком, јер онн, вели, не знају, да укус ночиње већ у врховима прстију ; сваки покрет плетеће игле осећа се као лака запетост при увијању конда; нри шпвењу чнни нам се, као да се опажање находи непосредно у врху нгле, или осећамо, како игла улази п излази. Овом пројекцијом или испољавањем нашега осећања до врха инструмената које држимо, нама се чипи, као да се ми сами раширујемо. Нама се чини, као да се находимо чак до врха мача или палице у нашој руци. Ја живљах до врха мача, казао је један убица по V. Нидо-у. Сурови људи воле да се служе нри нападајима витким и тешким оруђима, да би се ударци на непрпјатељевој глави могли боље опазити, додирујући непријатеља у што више тачака. Овим проширењем нашега ја отвара се широко поље за прои.звођење и јачање самоосећања. Ми смо већ сви видели, како деца себи везују реп, којн им природа нпје дала. Извесно она осећају свој живот донде, докле реп на земљи допире. Њихова особа осећа се продужна до краја реиа. Тако тражи човек, да прибави себи појачано осећање о самом себи својим оделом од главе до нете. Вредност шешира увећава се често висином, особито кад се мало накривн. Одступању од уснравног држања мора се помоћи увек вештим држањем главе. Нагнуто држање шешира није без вредности за самоосећање. Оно нодсећа неирестано носиоца на одело. Зато се шешир носп често намерно накриво, и то често иосле пеког свршеног дела, или кад је већ самоосећање нојачано услед алкохолног пића. Што је виши шешпр, што је виша тачка тежишта истога, тим је јача и ласкавија обмана, као да ми сами наш живот и осећање донирсмо до овога врха, и нри сваком кораку, који исти прх иотреса, при сваком поветарцу, који га покреће, обнавља се ово осећање. Високе иароке, високо нодигнуте, у перчпне чврсто паслагане косе на глави, нису удешаване толико за око других људи, колико, да својом висином даду своме носиоцу жељену обману узвишенога ја. Високи шлемови са савијеном нерјаницом, велика медвеђа шубара дејствују у истом смислу. Впсоке нотпетниде на. ципелама и чизмама такође појачавају у носиоца њогово самоосећање. Тешке јахаће чизме из времена тридесетогодишњег

рата нису израђене тако јаке само због чувања, него и за оживљење војничке одважности. Шилер овако описује први утисак, који су учинили на њега студенти у Јени: да студенти овде нешто вреде, показује се на први поглед; и кад бисмо затворили очи, могли бисмо разликовати, да идемо ме!)у студентима, ј,ер онп иду корацима непобеђених. Шешир и чизме служаху наравно у почетку « само за чување; тек поступно дали су им такав облик, да би увећали самоосећање. Али многи делови одела нису у свом облику већ од почетка имали другог смера, него да послуже самољубљу, као: шлепови на хаљинама, све врсте накита што кисе или се сјаје, што нам својим летењем, махањем, савијањем дају новода да осећамо, као да се и ми налазимо на тим слободннм крајевнма. Колико само може да повиси самоосећање коса на глави, која се слободно новија, види се отуда, што су је често с правом носили само краљеви и слободни н генијални људи, док је то било забрањено робовима и осуђеницима. После се треба сетиги таласастог одела при свечапостима, при крунисању; на пабране огртаче, који се при јахању и идењу на ветру превијају и лепршају. Каткад је за то довољна и везица која виси. Вештина тоалете увећалаје самоосећање помоћу разних накита, који изазивају највећу разноликост лепих покрета. Шлепови, траке, везице, конрене, мараме са чипкама, нојасови, шалови, перје, лепезе, све то служи истој намерп, особито кад се носи тако, да осећање дотичнога лица заузима такав нравац, као да се и оно само с тим додатцима нокреће и таласа. Испољавање или пројекција тако добивених осећаја номоћу одела н накита, често је на најфинији начин развијена, тако да Жан Пол каже: „Жена више живи ван себе, него у себи; она непрестано осећа, како седи и сгоји, како јој стоји и најлакша трака, какав круг оиисује перо на шешпру; њена душа осећа не само тон целога осетљивог дела тела, него и неосетљивих, н. пр. косе и хаљине." Ми до сад посматрасмо одело само у толико, у колико оно уздиже и појачава самоосећање, али оно га може и смањити. Необично свечано одело иодсећа нас увек на неког вишег, због кога смо га обукли, оно нас може тако нонизити, може нас непрестано подсећати на почаст, коју може бити имамо у присуству старијега, или се можемо осећати као да смо у вишем кругу, као кад дечко први нут обуче нанталоне или чизме, а младић Фрак. Тако свечано одело, већнном нротив жеље, удобности, навике захтева мода. Она већином ублажава самоосећање. Она нас подсећа панашу зависност. Истпна