Просветни гласник

472

К 0 в ч

Е Ж И Ћ

1) да пошљу свој буџет гдавном гакол. Фонду, најдаље на месед дана пре буцетске године; 2) тако исто, посде свршетка рада на три месеца, дужна су поднети том истом Фонду рачун о управи, као и нотпун биданс о свом имању. Чдан 19. Ако ове администрације фондовсквх одељака не би радиде у смисду овога закона, идп ако би се констатовадо да се имања, која су им поверена, упропашћују, смањују' иди се употребљавају на друге цељи, него што је у основним актима одређено, — шкодски фонд има право узети администраторе на одговор. Ово може учинити кривичним, грађанским иди дисципдинарним путем. У сдучају, кад се не може установити нови одељак за администрацију, суд може одредити да иста администрација пређе на руковање у шкодски ФОНД. Чдан 20. При отварању сваког тестамента, којим се оставља какви наставни фонд иди кад се оставља какви дегат за шкоду, судски председници дужни су званично обавестити о томе министарство просвете иди администратора шкод. одељка. Сви фондови од сада ће се оснивати у смисду овога закона. Сви рокови, који су означени у Чдану 1?., почињу се рачунати од времена оснивања Фондова, односно од дана кад овај закон ступи у живот. Овај закон примљен је од скупштинског савета у седници његовој држаног 5. марта 1896. и то са већином од 58 гдасова против В; а 3 гдаса су бида отсутна.

На нреддог Министра просвете и јавне наставе од 26. јуна 1896. бр. 551. прописана су П Р А Е И Ј1 А ЗА извинење закона 0 зидању основних шкода ii оснивању шкод. фонда — одељка. ГЈГАВА I. Циљ фонда и његова управа Чдан 1. Шкодски фонд , који је установљен законом од 9. марта 1895. ради, поред Министарства јавне наставе, под управом једног управитеља (администратора) који је нотчињен самом Министру. Уиравитељ, као и нотребан персонад, биће пдаћени из годишњег буџета. (Устројство Мин. Нросвете). Чд. 2. Шкодски фонд — одељак — управља непосредно овим Фондовима:

а.) са шкодским приходима, којих има у појединим општинама; б.) нриходом од такса, које пдаћају ученици за пријамни исиит ; в.) нриходом од шкод. таксе, коју су дужни пдаћати ученици који су страни поданици; г.) приходима, којп се упдаћују из казна, намењени учитељима, управитељима — законитим заступницима и заштитницима дечијим, због неизвршења релативних и обвезних закона и законских правида за основне шкоде, одобрених 1896. г.; д.) приходом из задржаних пдата учитеља, домаћих учитеља и проФесора основних шкода, због неоправданог осуства — на основу већ донетих решења о казни. — (Глава V прав. уч. осн. школа); е.) приходима фондовним , који су покдоњени на наставничке цељи, — без опредељења; ж.) фондовним приходима, који су покдоњени на наставничке цељи, са опредељењем: з.) фондови нод ж.) имају се нретопити у шкодску бдагајпу. Чд. 3. Сви фондови који су означени у чд. 2. употребиће се на намирење шкодских потреба сиромашних онштина, које не би биде у стању да отплате зајам узет на подизање основних шкода. Новац који заостане у овим Фондовима, посде намирења речених нотреба, моћи ће га употребити шкодске бдагајне иди на потпомагање школа иди на разне потребе, имајући увек на уму цељ основне наставе и годишњи буџет. Чл. 4. Шкодске бдагајне управљају свима фондовима одређеним за наставу, који су од такихдегата иди покдона, којима завештач није тачно означио посебан пут управе. Ј.егати и приход њихов употребиће се по гшсменим упуствима дародаваца, а остатак, ако дародавац није определио шта ће се с њнм урадити, предаће се на управу Фону означеном у чл. 2. нод е.) а употребиће се по наређењу чд. 3. Правидником, израђеним на основу ових правида, одредиће се јасније начин управљања дегатима и покдонима, с обзиром на остављене тестаменте и писма. Чл. 5. Школска благајна управљаће и Фондовима занатлијских, и правничких проФесорских шкода но наређењу закона тичућих се ових шкода. Чд. 6. Школска бдагајна има право надзора над свима школ. установама, које су данас иди ће од сада ступити у живот, којима се, по састављеним писменима, има засебно управљати.