Просветни гласник

РАДЊА МАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

493

навртати најдаље до половине Јуна, у прелазу ластара из зеленог и сочног стања у дрвенасто. 8. Нејасно је, недовршене реченице су на стр. 48 : „Кад лоза заперке истера" и на стр. 49. правило о висини „калемљења". 9. Старија метода навртања „под кору" примењује се код дебљих, старијих подлога, а нова — расецање коре код тањих млађих; међу тим то је у књизи на стр. 53. и 54. обрнуто написано. 10. Незгодан је израз „мртво око" (стр. 55), место: „спавајуће око", или још боље „притајени пупољак"; јер с изразом „мртво" прекида се појам о животу, дакле „мртво око" било би исто што и сасвим пропало. 11. Врло је нејасно и непотпуно описана „нега калема", што има да значи : одгајивање стабала вотњих (стр. 59); па и слика 27. (на истој страни) не одговара ономе опису у тексту. 12. 0 кртици (на стр. 91) не сме се никако рећи, да је она више шкодљива но корисна. 13. „Кокице гундеља" (стр. 93) непознат је назив. А бубе гундеље ваља, кад се отресу, попарити врелом водом, па онда бацити на „ђубреник" (правилније — ђубриште). 14. Нису описани многи опасни лептври: бели глоговац (рхепа сга(;ае §1), главоња (1лрап8 сИзраг), купусар (рјепз ћгаззкае) итд. А лепљиви појас (стр. 95) средство је поглавито противу женке лептира малог мразовца (асиДеНа ћгитаЦ), ма да може да послужи и за остале инсенкте, при прелазу с једног дрвета на друго. 15. Једна је велика ногрешка, што се о филоксери ни речи није навело, ма да приличан деокњиге заузимље опис америчких лоза, које филоксери одољевају (стр. 103—111). 16. Јеленак је такође приличан непријатељ баште, а у књизи није описан. 17. Знаци за једногодишње, двогодишње итд. биљке нетачни су (стр. 101). Требало је држати се знакова, које је наша ботаничка литература утврдила. Исто је је тако означење на стр. 117. погрешно. 18. Подела цвећа на стр. 119. нетачна је. Међу „бокорастим цвећем" није учињен добар избор, као што је и група „луковастог и кртоластог цвећа" непотпуна. 19. Ако је већ потребно навести страна (француска) имена ружа (стр. 120) онда је требало ово правилно написати. 20. У одељку У требало је да буде заступљено и „шумарство" у школској башти. Алн је из те гране (стр. 120.) тако мало узето, да се може слободно рећи, да није ништа. Наведено је и врло мало врста шумског дрвећа које би се могло садити у школској башти, па и што је наведено са свим је без икакве системе. 21. Код „лековитог биља", а код описа аелена и нане наведене су и извесне болести, којима нема места у овакој књизи. На послетку, има се замерити п то, што је на. стр. 128. препоручена књига „Нодизање дуда и гајење свилен. буба" од Св. Љ. Гавриловића, док ове књиге нема већ неколико година, а могло је се место ове препоручити Свиларство од М. Петровића, која је књига већ препоручена за књижнице основних школа, и јамачно с п равом, што на крају кв.иге није преиоручева још

која пољопривредна књига, јер се ваљда није мислило, да је „Школском Баштом" исцрпљено све, што треба учитељу за развијање послова у школској башти и настави из пољске привреде. Језик је у књизи доста лош. Ту су неке „биљо ранеће материје", паонда: „без да буде", „са зидом", ,,са ситном земљом", „тазег", „тазем", и „тазим", „разни (место раших) материја" „кога (место који) морамо, „неможе" итд. итд. Ма. да у књизи има доста стручних замерака, опет зато она није без вредности. Воћарство и виноградарство доста је добро обрађено; па и свеколика садржина књиге, укупно узевши, може послужити као,упут за подизање и уређење школских башта с претпоставком, да се руковалац ових послова не ограничи само на ову књигу, него да уз то ревносно чита и остале препоручљпве привредне књиге, листове птд. С тога би наше мпшљење било, да се квига „Школска Башта", о којој је овде реч, може препоручити само за књижнице основних школа. Захвални на поверењу, остајемо и даље Главном Просветном Савету 15 априла 1897. Београд влздл нл услузи проф. Стеван Т. Јакшић и 11аја Тодоровић Секретар Мин. Народ. Привреде х. предавач беогр. Богословије. Према овом реФерату г.г. реФеревата Савет мисди : да се дело „Шкодска Башта" од Петра Стојадиновића може нрепоручити само за књижнице основних школа. Г.г. Ст. Јакшићу и II. Тодоровићу, у име хонорара за реФеровање, одређено је свега четрдесет (40) динара. III Прочитани су реФерати г.г. Стевана Давидовића и Петра А. Типе, проФесора, о Мочниковим Уџбеницима за ниже разреде наших средњих школа у српском преведу Ђ. Анђелковића, Драг. С. Обрадовића, Косте Стојановића н Јаћима Н. Стевовића. РеФерат г. Давидовића гласи: Главном Проеветном Савету Одлуком Главног Просветног Савета на његову 683. састанку позват сам да кажем своју оцену о Мочниковпм уџбеницпма за ниже гимназије, у преводу г.г. Г ЈЈ. Анђелковића, Драг. Обрадовића, Косте Стојановића и Ј. Стевовића. 0 Мочниковим уџбенпцима писани су у нас многи реферати и рецензије у којима еу се, поред добрих страна тих уџбеника, помињале и њихове м&не. Према томе могло се с правом очекивати од преводи.оаца Мочникових уџбенпка за ниже гимназије да ће они, користећи се досадашњом критиком, избећи бар оне крупније погрешке, које морају пасти у очи сваком, пажљивом читаоцу. Ну они нису тако радили, већ су превели Мочника од „корице до корице," и то им је прва погрешка. Тако сс на пр. у другом делу Арит64 *