Просветни гласник

497

У чл. 31. каже се: „да се последња цифра цроизвода 2 може изоставити, јер не утиче на поправку;" а у ориганалу се вели, да она „1шг шсђг ЈЦГ Соггес(;иг »егШепђе!: шегђеп !апп" што значи да се она може употребити за понравку, јер може и да утиче на поправку. На стр. 22. ред 9. озго место „полупречник" треба „пречник." У истом чл. 34. погрешо је речено, да се последње место ироизвода 28'2744 корекдије ради може изоставити; а у оригиналу се опет каже да се та цифра може „ јцг Соггес1иг оетепђеп." У §. 44. место „да бисмо боље одредили два слична троугла" треба казати „да бисмо одредили знаке сличности два троугла," јер се и у оригиналу каже: „ши &ге Шкг!ша1е ђсрипеп" у иетом члану реч „д(ејф(:едепђ" погрешно је преведена са „непосредна." У чл. 75. није добро изведен доказ о величини нагибног угла праве према равви. Ту се тврди да је на сл. 50. ВЕ > ВС зато ;; што су у троуглима АВЕ и АВС по две стране једнаке али су треће неједнаке." Међу тим је страна ВЕ > ВС с тога, што је у правоуглом троуглу ВСЕ хипотенуза ВЕ, а катета ВС. Тек из те неједнакости излази, да троугли АВЕ и АВС нису подударни, п да је тада насирам стране и већи угао. У чл. 83. изостављена је реченица; еше (Ме, Ш шс(сђег аИе Жш!с1 д!етф јшћ, ђегјз^ д(ејфтш№д." У чл. 97. речи „дШф Ок(е сопдгиеп1е ^Шфсп* [ШДе" преведене су погрешно овако „више једнаких делова површине." У чл. 98. реч ©сђШјзјч^де" не значи „последица из закључка." У чл. 102. место : „површина коцке једнака је трећем степену једне стране" треба „заиремина коцве једнака је трећем степену једне ивице." У чл. 128. зад. 23. место „гвоздена куиа" треба да се каже „гвоздена, равнострана купа." У чл. 139. каже се даје „лоптина површина четири пута већа од површине највећега круга," а треба „њеног највећег круга;" и у оригиналу стоји „сшеЗ дго^еп ®гет{еЗ ћегјеШсп." У чл. 141. каже се, да је „тетраедар ограничен трима равностраним троугловима," међу тим он има 4 стране. У истом члану речи „еВспјошешд !аип" преводене су овако: „још мање не може се." У таблици специфичних тежина на стр. 93. није казата спец. тежина слонове кости и растовине, а ти су подаци потребни за задатке под 10 и 12 у чл. 146. У погледу нотације и научних термина учињене су неке омашке, које су се могле избећи, да су преводиоци били пажљивији и да су радили у договору. Тако на нрви поглед пада у очи, да се у I. књизи Аритметике децимали одвајају од целих десетном запетом, а у II. књизи Аритметике и Геометрије десетном тачком. — Миријаметар бележи се у оригиналу оваку: „/ит," а нреводиоци се служе знаком „Мт." — Даље пишу недоследно „дециметар" и „десиметар," „центиметар" и „сантиметар," „право пропорционалне" и „управно пропорционалне," „мешовит број" и „смешан број" „особни бројеви" и „обични бројеви,"

„ШашпдсШће" називају и „нросторни ликови" и „иросторне слике," угао од 180° називају и „раван" и „положен," а „равнокрак" троугао назват је у једном задатку „једнакокрак." Ерупних правописних и граматичких погрешака иисам нашао, али сам запазио да се преводиоци служе неким облицима, који се чују само у вулгарном говору. Тако на пр. пишу „до у бескрајност," Ј; од по 60°," „класа са по три места," „од по 100 <1т 3 ," комади „од по 5 дин." — Највише пада у очи неправилна унотреба. предлога „са," на пр. „мерити са мерним штаповима," ;; означити са знацима," „напунити с водом," „дељив са производом," „дељив с једииицама" „представити са бројном размером" „иоделитп са Лудолфовим бројем," „означити са писменима" итд. По жељи Главног Нросветиог Савета прећи ћу муком преко несугласица између наставног програма и распореда наставног градива у овпм уџбеиицима, и нећу казати своје мишљење о методичној страни њиховој. У осталом. види се из свега што сам до сад казао, да г.г. преводиоци ннсу дорасли за овакав посао, и да се њихов превод Мочникових уџбеника не може препоручитн за наше школе. Захваљујем Главиом Просветном Савету, што ми је и овом приликом поклонио своје новерење. 26. Априла 1897. Београд Стеван Давндовић нроФ. војне Академије РеФераг г. Типе гдаси: Главном Просветном Савету Част ми је поднети Савету реферат о преводима Мочникових уџбеника за „нпже гимназије", које су ириредили г. г. Ђока Анђелковић и Драг. С. Обрадовић, и за „за ниже гимнасије" од г. г, Еоста Стојановића и Јаћима Н. Стевовића. ССБр. 42 и 43 од 13. и 17. Марта ове год. Преводиоци су овим својим радом изишли на сусрет ранијој одлуци Главног Просветног Савета: да се кроза целу средњу школу математичка настава изводи ио Мочниковим уџбеницима. Та је одлука донесена нрема рефератима г. д-р. Богдана Гавриловића, професора Велике Школв, а и потписатога, а главни разлог у њима за усвајање био је: тежња ка јединству наставе. Преводици су, нема сумње, пратили рад саветски, дакле су морали знати за тај разлог, који је претегао при одлучивању, па према томе била им је дужност да га изведу у дело. Задатак им је био знатно олакшан, јер су пред собом имали преводе Мочникових уџб«ника за више разреде и одзиве о њима. У место да се користе њима, преводиоцн су истакли у својим радовама сваки своју оригиналност, те је жељено јединство заменила шарена разноликост, која се документује и у терминима, и у начину бележења и — што је најгоре — у начину исказивања правила. Па не само да се два преводиоца разликују, него је и један исти преводилац — често и на истој страни, у истој реченици — сам себи недоследан.