Просветни гласник

500

Н А У К А И

Н А С Т А I! А

тиљско доба од велике кажности. Иословица вели: „Бесиослида је мати илн извор свакоме злу." И донста је тако. Оставимо и одрасле без посла, они ће бити готови да се одају испрва малим а после и све већим иступима, док им ови не постану обнчнп. А беспослена деца то су готови крпвци илп преступннци. Зато се у паметноме васпитању деца никад не остављају без занимања, него се малој даје забава а већој рад. Из овога се види, да ми пе мислимо овде рад чисто умни, учење, него телесни, ручни, уметнички, рад стваралачки. Ово су стране, на којима се оно, што васпитање ствари, не губи тако лако, не пропада, као оно код пнтелектуалне стране или памћења, и на којима би васпитање могло да почини велика добра и да буде од пресудна утицаја на живот и судбу народну. Овоме бисмо могли да додамо још писменост, ако се она буде обрађивала тако, да се потреба њена за живот осети и да се по свршетку основне школе трајно ародужује. Још би овде дошло иосматрање и проучавање околине : биљака, животиња, мннерала, земаља и родности њихове, и свега што има у околипи, а што деца не знају и не разумеју, и што ће и по свршетку школе гледати, те натај начин обнављати и зато не заборавити. Овде долазе и згодне иоуке из живота н за зкивот. Ето дакле довољно ноља за рад младнм одушевљеним радницима, а да не морају морнти децу сувишним „знањем" и убијати им иреоптереКвањем умним и дух и теЛо. А време јачем умном развитку настаје тек носле основне школе. Сваки пзговор на опширност програма, на захтеве појединих ревизора, само крије себичне смерове и оставља и даље васпитање у грешкама или с манама, децу на муци, а учитеља у положају мучитеља.... IV. Варошке п сеоске основне школе Све су друге школе по варошима, а само су осповне школе н по варошима и по селима. Ово већ казује и заједнички циљ њихов: оиште образовање нли опште васпитање. То значи, да основна школа има да да оно „знање", које потребно свакоме. Овако се обичпо одређује задатак основне школе. Али, као што вндесмо, ова одредба није згодна и може много да наведе па погрешпо схватање, ако се само задрживише на оној речи „знање". Зато смо ударили гласом на оно свакоме. Ту је тежиште. А „знање" се овде мора узети у најширем

смислу. Овде оно значи и умење у раду и разумевање ' у животним нрнликама, у дружби с људима и чувању здравља. Иа кратко, оно мора обухватити: и телесну; и умну, и моралну, и естетичну и религиозиу и уметничку страну, дакле цео развитак детињи. Томе су тежили и наставни план и програми, којп су и за једне и за друге школе, (и сеоске и варошке) у свему једнаки. Никакве разлике наставни план пли закон није начинио. Па, ипак, има доста разлике, На првом месту варошке основне школе су већином подељене, с једним разредом, а сеоске су ненодељене, са вишо разреда. Зато учитељ у варошн има већином само један разред и више другова, с којима може да се разговара н договара о нослу своме, а у селу је често у сва четири разреда и већином сам те нема с ким да мења мисли. У вароши има и управитеља, а у селу је сам управптељ. У варошп и иначе има друштва, а у селу нема, јер све иде на свој носао. У вароши се и потребе школске пре набављају; у селима с овим највише муче муку. Варошка су деца мања и немирнија, а сеоска су одраслија и мирнија. У вароши су куће близу школе и деца долазе.у школу на време и уредније; на селу су раздалеко, удаљене од школе и деца се внше задоцњавају и изостају од школе. Зато се у варошн више може радити са свом децом, а у селу више с појединима. Другојача је храна и одело у варошке деце, а другојача у сеоске. Други је и круг мисли, у варошке, а други у сеоске деце. Отуда је и речннк њнхов различит. Варошко дете зна за оне ствари које је гледало у својој кући и у вароши, а сеоско зна за оне, које гледало у својој и на селу. Варошко дете навикло је и на послове друге и начин живота други, а сеоско опет на друге. Варошко дете и даље остаје у прилика варошким, да у тешњем додпру с људима и међу собом. Зато су и више у положају да греше. Сеоска и даљеостају у сеоским ириликама, у дружби више са стоком и природом него с људима. Али је најглавннја разлика, ван сваке сумње: што се варошка деца већином спремају за гнмназију, дакле за више науке, или барем за живот у вароши, а сеоска великом већином за живот у селу. А занимања варошка и сеоска знатно се разликују. У вароши се стаповници више баве занатима и трговином, а на селу земљорадњом и сточарством. Писменост је потребна и једном и другом сталежу. Тако исто и рачун. Исто тако потребно их је обавестити и о земљи и о народу своме, о установама појединим у њој и о дужностима грађанина. Али оно што је најважније, а остаје за-