Просветни гласник

Н А У К А И

Н А С Т А В А

613

111 ишуегбит гедпит зиит, е* рег еоз сипсИб зиђведиеп^јђиз зесипЛит гес1ат 1е§ет \ауеге сопсезвИ. 1 ) Еако су ови сабори имали својих иреставника из свију крајева широке Карлове државе, не може се ни замислпти да ту нису заступљенп били и српски крајеви, особито они, који беху под утицајем римске цркве. Да се заиста водила брига о ширењу писмености и подизању школа међу Србе католике, уверавамо се још и из писма папе Јована X, које је писао хрватском драљу, Томиславу и Михаилу ВишевиКу, кнезу захуиском (МтћаеП ехсе1еп11881то с1ис1 Сћи1тогит). Ово писмо значајно је баш с тога, што у њему препоручује обадвојици владалаца да своју децу од најмлађнх година упуте учењу књпге, јер се у њему вели: „с тога вас саветујем, прељубазни синови, да своју децу још из млађих година учите књизи (т з1;ш1т ИИегагит), јер ко 1>е, будући тако особита чеда римске цркве, као што сте ви, зажелети да на варварском или словенском језику приноси Богу жртву ((јшз е!егпт ареЦаПв П1ш8 занс1ае Котапае ессЈевЈае, 81си1 тоз ез(;18, т ћагћага зеи 81атошса Пн§:иа Вео 8асгП'1с1ит о!1'еге с1е1есШиг? ? ) Писмо је писано 924, а одмах идуће 925. године на сабору у Спљету између осталога закључено је: да сваки који жели до&и до савргиеног хришЛанства нека даде на науку сзоје баштинике (синове) и слуге. 3 ) Из овога со јасно видн да је норед католичких манастира и Цркава било и школа, на које иаиа упуНује краља Томислава и кнеза Михаила. 0 овоме ЈагиК вели: „Сватко зна да ширење западнога хришћанства у средњем веку значи подједно и ширење латинскога језика и латинске науке. Хришћанством дакле примљеним из Рпма пли од Франака, бјеху Хрвати везапи на становит правац живота душевнога. Хисторијска свједочанства приповиједају да се је већ у доба Франачког господарства- па и касннје све једнако на то пазило, како би се међу Хрвате раширило знање латинскога језика; у новећих местих, столицах бискупских и кодманастира бјеху устројене латинске школе 4 . Али ово писмо папе Јовапа X, одлука спљетског сабора, и ово што вели Јагић, поред тога што тврде да су постојале почетком X века столне и манастирске школе, где се и предавадо и учило на латинском језику, мислим да је и пре и после тога било поред манастира и школа, у којима се учило словенско писмо, особито пре прве четврти ') Ђг. Н. 0. Хећтап. (Јие11еп гиг Јеи^всћеп КесМз ипД Кесћ48§е8сћЈсћ4е ВегКп. 1891. 8. 55. 2 ) ЈГагГаИ III. 93. Васкг, Боситеп1а, р. 190—192. Хиљфердииг. Писма о Историји Срба и Бугара, иревод М. ТЈ. Милићевић I, стр. 181—182. — КаД, СХУ, 40. 3 ) Ка(1 СХ\ Т , стр. 40. — Ласкг, БосшпепЈа, 192. 4 ) ЈауГс, Н1а(;ог. кпјјгетаови 81г. 28.

десетог века. У тим школама манастирским, мислим, снремали су се сзештеници, који су читали словенски и служили службу на словенском језику. Да овако мислнм даје ми право једно писмо папе Јована X, нисано спљетском архијепископу и епископима његове митрополије. Нисмо је ово значајно и за борбу латинштпне против славенштине, а наводим га но ХиљФердингу 1 .) „Ми се дивимо како се ваша бла.гочасност толико година нијеобраћала светој римској свеопштој цркви; а кад смо дознали да се у вашој епархији умножава (ри11и1аге) друга наукакоју ми не налазимо у св. књигама, а ви ћутнте п пристајете на то, онда смо се врло огорчили. Да не буде то, да се верни обраћају науци методијевој, коју ми не налазимо ни у једној од светих књига! С тога вас озбиљски саветујемо да слободно заједно с вашим епископима Јованом и | .Јеоном све исправите у земљи словенској; 2 ) те да се у њо.ј свршава света служба по обичају римске цркве. И тако нека се не разрасте код вас рђав корен него га ишчупајте посредством своје неуморне проповеди". Све ово тврди да се словенско нисмо још од времена Методијева било раширило по овим крајевима, и римска црква стара се да га у корен сатре. 3 ) Међу Хрватима, дакле, до првог спљетског сабора било је школа, у којпма се учила и ширила словенска писменост. После поменутог писма папе Јована X. н првог спљетског сабора почела се јаче ширити латинска писменост, али није са свим утрвена ни славенска. Једанаести век такође пружа нам по који податак о ширењу писмености међу Србима католицима. Тако једна спљетска листина од 1080. год. говори како је Петар „Сегш дш Оитау" још из малена купио дечка Злобу од његових родитеља, те га дао да наук изучи (разуме се* латински) за тим му поклони слободу и кад постаде свештеником 4 ), преда га у службу цркви, која се онђе помиње, изрекав вољу своју, да као свештеник онђе остане 5 ). Из овога се лако може извести даје међу Хр') Писмо о историји Срба Вугара I. стр. 181. — налази се и код ТагГаГ- а Ш, стр. 93. код Васкод- а Боситеп^а. 2 ) Сипе4а рег 81ау1п1ат 4егат аиДас^ег согг1§еге аа4а§а413. 3 ) 0 овој борби види: ЈагиКа; Историју књижев. Хиљфердиша, помеиутога писма, — Ваксод, Кас1 СХУ, СреЛковиЛа П. Историја I., — 1'ужичиИа Ник. Историја срп. дркве I, стр. 121-169, где је ова борба популарио изложена. 4 ) Васкг, Ка<1 СХУ, стр. 40 — Бокитеп4е 192. *) Јадгс. Ша(;ог. КпјЗет. стр. 29-