Просветни гласник

Н А У Е А И

Н А С Т А В А

625

еиосом. Ноређујући особине, које су раније изучили на еиосу, са особинама, које су запазили или на које сам им сам обраћао пажњу, читајући трагедијуони долазе сами до јасног разликовањаособина којима се трегедија одликује као засебан облик песнички. Најважније им је схватити добро, шта то значи радња у драми и каквим се особинама она мора одликовати (јединством,вероватношћу у извођењу и важношћу идеје која је кроз ву проведена) а ученицима је лако схватити техничке особине. Тек што се ово савладало може се прећи на анализу особина, којима се трагедија одликује као засебан драмски производ. Не упуштајући се у разлагање о природи трагичне кривице и карактера трагичног јунака, ваља се задржати нарочито на оним местима која остављају јак утисак и потражити особине, којима се одликује осећање ироизведено у души читаочевој променљивом судбином главнога јунака. Жалимо га кад страда, зебемо за н., кад га видимо изложена неочекиваним бедама, али онет осећамо неко узвишено унутрашње задовољство, кад се уверимо да га невоља није могла поколебати. Све ово очигледно представити и примерима поткрепити није тешка ствар, и кад се схвати суштина овог трагичног осећања, лако је по њмма обележити и особине, којима се мора одликоватп трагични јунак и природу трагичне кривиие. II онда је, разуме се, врло лако учеиицима да разумеју, шта је то трагедија и чиме се оиа одлпкује и од осталих врста песничке продукције и од облика драмске поезије. Исто тако треба радити кад је у питању да се објасни ма који облик песнички, па ће се сваки уверити, да ће ученици лако савлађивати, што им је иначе било тешко разумети. А и наставнику ће се посао милити, кад види да му се труд награђује успехом. Да је овакав начин рада кориснији од онога какав је у обичају у нашим школама, ја сам се уверио, јер сам радио, држећи се и једнога и другога. Ја га препоручујем и с тога, што ми се чини да је потпуно сагласан и са иачелима, о којима мора водити рачуна сваки који хоће методски да ради. Разуме се да бих најрадији био видети да се приступи једном радикалној промени програма и метода, како бп они боље одговарали искуству и науци. А пошто иде сноро са таквим променама, ваља мислити о начинима, како да се избегава оно што не ваља, не дирајући нрограме којн су данас прописанп. За то се и реших изнети, шта мислим о начину, на који би требало иредавати поетику у VI разреду. Свет. Ст. Симић. просветни гдаоник 1897 г.

Б. УПРАВА ОСНОВНОМ ШКОЛОМ (Администрација) Имамо да разликујемо две управе: управу својом школом, у своме разреду, коју врши сваки учитељ и учитељица, и уираву целом школом, коју врши уаравитељ основне школе са већем учитељским и одбором школским. I Управа својом школом 1. Упис. Кад учитељ добије од школскога одбора или управитеља саисак ђака свога разреда, он треба да уведе сва имена њихова у главну књигу уиисницу или „протокол." Ни једнога ученика не сме изоставити, јер би за то био крив. На крају се потппше, а упис може оверити н управитељ. Иошто је уписница нешто трајно, што остаје у школи и после учитеља, то он треба да се постара, да упис буде ие само тачан, но и што чистији и лепши. То је лиие учптељево, по којему ће га ценити сви његови последници. Овде ће се забележити и оцена његова рада. 2. Дневник, После уписа у главну књигу учитељ има да заведе и у дневник или „каталог." С тога, што се из дневника ученици и прозивају, зове се он и „прозивница - " Он је удешен тако, да сваки месец има свој ред а сваки дан свој квадратнћ, где ће се бележити изостанци, ако ученик не дође у школу. И дневник се мора држати чисто. И ако је он привремена ствар, јер вреди само за годину, оиет је одвише ружно, кад се на крају године види избрљан, а још горе кад је нетачан. На крају код свакога имена има повећа рубрика за наиомене, у коју може учитељ бележити све важније ситнице о ученику. 3. Изостанци. Свакога дана и пре и после подне мора се бележити који ученик не дође у школу. То је најбоље бележити положеном цртом, — па кад ученик дође и оправда, онда преко ње повући црту усправпу и нанравити Тачно бележење изостанака је одвећ важно не само с Формалне стране, ради тачности и статистике, него и с тога, да деца не изостају и не дангубе, да учитељ на крају године може дати надзорнику тачна рачуна о свакоме ђаку, и да, у случају дужега изостајања, може предузети по закону потреб.не мере те да се дете доведе у школу. Пошто се за оправдане изостанке не казне ни ученици ни њихови родитељи, то учитељ добро треба да пази, које ће изостанке оправдати а које не. Ласно ће и сам сазнати, да 81