Просветни гласник

ПРЕГЛ.ЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

Дез Шће^ип^епНеДез", довршава проф. Нагеле свој чланак, који је раније започет. II. Школске вести. У овом одељку налази ее извештај директора Кеменија о изложби у Пешти. И ово је прудужење истог чланка. Овде се говори о изложеном каталогу у коме је изнета трећа група : „0 настави". Ова група подељена је на пет одељака: 1) Виша настава (95 излагача), 2) Средњошколска настава (130 излагача), 3) Основна настава (364 из.), 4) Настава за обрт и трговиау (95 из.) 5) Настава за уметни обрт (16 из.). Ми ћемо у изводу изнети најважније што се односи на средњошколску наставу. У Угарској као и у другим државама цркве су оснивале и усавршавале школе. Тек у половини прошлог столећа почиње држава да се брине о школи. Год. 1777 гтздаје Марија Терезија КаИо ЕЛпсаиотз којима се настава доводи у неки ред. Из имања језуитског реда основан је фонд из ког су се издржавале католичке школе, док су се школе других коифесија и даље самостално развијале. На место ЕаИо Ес1иса1до1ш изађе 1806. други КаИо Е(1иса<;штб, које су служиле као норматив за организадију краљевске и католичке школе све до револуције. Једну значајну измену у настави учинила је скупштина 1843Ј4, кад је у школу на место латинског заведен мађарски језик као наставни. Од тога времена и лочиње прави утпцај школе на националну културу и средња школа постаде главни фактор народног образовања. Године 1849 заведен је и у Угарској „Нацрт организације за гимназије и реалке у Аустрији". Тада су подељене гимназије на ниже и више, заведен као обавезан предмет грчки језик, основане су реалке, увршћен немачки језик и заведен испит зрелости. Кад је успостављен угарски устав, онда је министар Етвеш хтео завести нову организацију, по којој би гимназије имале три одељка а девет разреда. Наставни план за нижи и средњи ступањ беше већ ступио у живот, али творац тог система умре, а његов наследник врати се опет старом „Нацрту". Са. овим наставним планом били су незадовољни наставници, па је године 1879 израђен нови план, којим су мађарски језик и литература постали средиште наставе. Год. 1880. изашле су за овај план методске инструкције. И реалке су 1870 преиначене и добиле су осам разреда са француским језиком и матуром. Најважнији моменат у целокуиној мађарској средњошколској настави јесте закон за средње школе, што га је створио министар Трефор иосле многих безусиешних покушаја године 1883. Овим се законом одређује, да школе, које се издржавају из државне благајне као и оне краљевске које имају своје фондове стоје под управом државном; католичке, комуналне школе, које издржавају прнватна лица или удружења стоје под руководством државе, а над аутономним конфесионалним школама има држава право надзора. Последњи закон за средњу школу јесте од 1890, којим се грчки језик прави факултативним предметом. Новим закоиом постигнуто је потребно јединство у свима школама и држава је осигурала свој утецај у њима. У место старих, паду склоних школских зграда, подигнуте су у већини места палате, које задовољавају најмодерније захтеве. Од 1883. године утрошено је од стране државе, фондова и приватних лица впше од 7 милијуна форпната на подизање нових и оправљање старих

зграда. Од тог времена подигнуто је преко 100 грађевина. Наставни планови и инструкције су реформисани. Професори, чије је образовање такође реформисано, постали су најодушевљенији и најинтензивнији раденици мађарске културе; развија се све више и више не само душевна, већ и телесна снага и здравље омладине; гимнастика, утакмице и дечије игре показују од 1883. године велики напредак. На изложби била је и једна угледна сала за гимнастику, сем тога беше одређено и нарочито место за утакмице. Од Маја до Октобра биле су 44 утакмице и том приликом раздано је 136 златних ; 509 сребрних и 459 бронзаних медаља у вредности од 6400 форината. У катологу се налази и кратки историски преглед гимнастике у Угарској. У протестантским гаколама радила се гимнастика још крајем прошлог века. Многе колегије имале су већ у ночетку овога столећа нарочита игралишта. Немачка гимнастика почела се у тридесетим годинама одомаћивати и код школске омладине. Сада постоји „народно гимнасгичко удружење" које је и у народу омилило гимнастику и у ком се спремају младићи за учитеље гимнастиве. Влада даје том друштву годишње помоћи 5000 форината. Сада је у основним и средњим школама гимнастика обавезан предмет ; држава а и друге власти, које издржавају школе, граде лепе сале за. гимнастику, подижу нарочита кунатила и просторије за игре и за тоциљање по леду. Данас 159 средњих школа имају своје сале за гимнастику. Гимнастичка настава је већинои у рукама стручних наставника, јер их Угарска броји данас на 120. Изла.зе и два стручна листа за гимнастику већ 13 година. Затим описује Кемени угледну салу за гамнастику па спомиње њену литературу и завршује чланак оипсивањем једног ђачког концерта, који је држан на изложби. Учествовало је 1400 ђака и концерт је лепо испао. Изложбу су посећавали ђаци из провинције са својим учитељима, а да би имали склоништа, претворене су све пештанске школе по наредби министровој у станове. III. Преглед књига листова и ирограма. а) Рецензије. Има их 21 на књиге разне садржине. Од знатнијих напомињемо реферат проф. Штрбла на Кенигову историју немачке литературе. Реферат каже, да књига пружа много добрих и лепих ствари, и да ће читалац наћи у њој све што му треба. Реферат проф. Хаса на Махово дело : „Б1е Месћагпкт Шгег Еп1птске1ип§ Мз^опзсћ-кгШзсћ с1аг §е81еШ". Критичар каже да је ово дело неопходно лотребно сваком наставнику због јасноће у исказивању, због историских напомена и због многих оргиналних и инструктивних експеримената. Књига има 505 страна а цена је 8 марака. Реферат проф. Вагнера на дело Валеитиново : „Еећгћисћ (1ег Е1еИпс1Ш(; пш1 Лез Ма§пеибтиз". Књига има 394 стране а стаје 8 марака. Нарочито хвали слике и умешност пишчеву, да је умео тако огроман материјал распоредити на мали простор једне књиге. Референти Шифнер и Цубер препоручују д'ела: МаХ1та ип4 Мшппа од Маурера и Бећгћисћ <1ег А1§ећга од Вебера. б) Краћи арикази књига и листова. Препоручује се Фромеов календар за професоре и учитеље. Приказују се свеске дела: „Б1е бз(;ег. ип^- МопагсМе т ^УоН ипс1 ВШ" У овим свескама говори се о Угарској, Моравској, Шлезији и Галицији. Од листова