Просветни гласник

К 0 В Ч Е ж и т,

нокојник, био на сваком свок јавном раду: као члан ]'лавнога Просветнога Савета, као члан одбора за иснитивање проФесорских кандидата, као иадзорник школски, као грађашш у иитањима од општих и локалних интерееа ирестоничких. ЈГрека томе, и његов књижевни, ориђииалаи и иреводни, рад по различитим гласилпма нашег нолитичког и кулгурног наиретка махом но носи његовога нмена. Само ближи њогови пријатељи зиају колико јо у тим радовима леиих и ирактичних мисли у ирилог нросветног, друштвеног и еконокског развитка нашег. У „Браству" Друштва Св. Саве, „Наставнику," ,,11росветном Гласнику" излазили су његови радови који се махом тичу ГеограФије, сриских земаља или методе нредавања овога нредмета. У рукопису је оставио довршене радове: Лекдије из ГеограФије, намењене кандидатима за Војиу Академију, Земљоиис срнских земаља за ученике IV разреда основних школа и иревод популарних геограФских дела за ширу публику, из франдуеке литературе. Јопг је 1893. штампао е једннм ироФесором превод Хандлове Физпке за внше гимназиске разреде. Међу нашим ироеветним раднидима има их који могу иоказати обилатији рад, али најлепша морална побуда за рад жеља де се радом савесно иослужи онштем нанретку — била је и остаје прва одлика еваког јавног рада покојникова. То му је и за живота било вазда признавано, а.ш се то тихо нризнање на глас о смрти његово.ј у грађанству нрестоннчком нретворнло у значајну маниФестадију која је вендем опустг захвалности окитила његов ковчег у тренутку кад су се ученици његови опростили са њнм речима: ,,И још једно: оирости нам ! — Ж.алост нашу снагу куша Учитељу добри, драги: блажена ти добра душа!" Всчан му спомен!

БОЈИСЛАВ СИМОНОБИЋ ПРЕДАВАЧ ШАБАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ Српска школа и сриска књнга изгубила је ових дана једну нову, млађаиу снагу, нзгубила је радника, који с нуно воље н пожртвовања тек беше етупио у њеи свети храм : мајка је нзгубила узорита сина а другови одлнчна и омшвена друга. Војислав Симоновић, нредавач шабачке гимназије, испустио је своју напаћену душу 13. Фебруара ове год. у Шаицу. Он се родио у Ваљеву, 1874. го., где је свршио основну школу. У Веограду је свршио гимназију и историеко-ФилосоФски одсек на Великој П1коли; обоје с одличним усиехом. Још од 1 године на Великој Школи одао се геограФији, и неуморним радом уснео је ве!» толнко, да је могао постати једиим од сарадника „Прегледа ГеограФске Литерат. на Балк. Иолуострву," у чијим се трима свескама налазе многн фегови реФератн. Он је, заједно с још једннм другом, ирерадно Карићсв земл>опис за ередње школе. Осим тога су му неки реФерати штамиани у „Делу," а о распусту 1897. годиие пропутовао је по околини Ваљева н ироучио неколнко села. Али да све то постнгне, поред рада на школскнм предметима, требало је много труда, личног прегоревања и жртвовања здравља п времена. Уз то га је за све време школовања непрестано иратила оскудида и сиротиња. То је све учинило да је његов, и иначе слаби организам морао најзад подлећи. Војислав је већ у III години на Великој Школи почео нобољевати. А кад је свршио школу и кад је већ дошао на место, са кога је ернска школа и срнска књига имала од њега многому да се нада, тада је његова снага изнемогла, и са његовим животом угаснло су ес многе лепе наде. Вест о његовој смрти поразио је сваког, којн га је иоле знао; замшпљен и забринут стао би, не знајући за чим вигае да жали: да ли за младошћу Војиелављевом, која је увенула бага онда, када је тек требало да цвета, или за трудбеником на нољу нагае науке, ко.ја и иначс мало има иравих и овако оданих радника, илн ће жалити стару мајку, којој је емрт ишчупала срцо из груди, једину наду и утеху, над којом је брижно лебдила 24 године. Друговн не могу Војиелава никад нрежалити, удвељеиа ее мајка нигда не можо утешити; али ће еветао еномен остати вечито. Другови ће га со увек еећати са љубављу и са болом: са љубављу због његова характера н другарских врлина а са болом помишљајући на ненакнадни губитак. А геограФска наука у Срба забележиће Војислава међу првим и највреднијим својим радницима, који је већ својим ночетничким радовима засведочио иеодољиву љубав према овој науци. Бог да му дугау прости!