Просветни гласник

наука и наставл 239

итд.') Основ II нрипрема за састав увск мора бити усмено приказивање. Еад сам био у Гисену, читала се баш у највишем разреду Гетеова, „Ифигенпја у Тавриди". Ученидп су код куће читали драму и паставиик се директор Шилер — на часу уверавао о том, и како су појединости разумели. Да би се наставник у првом реду уверио, да лн су ученици чптали дело, тражи, да му изнесу ток радње прп затвореној књизи или нађу места, о којима се говори. Затим сс нрелазе редом појединости. Одређује се место, време, лица главна и споредна, њихове радње и уверења. Наставпик увек управља само питања на ученике и одговара иа њпх сам тек онда, кад не добије од ученика новољан одговор. Пре но што се прешло на тумачење самога дела, наставник је питао о делу: Кад је постало ? Какав се утнцај онажа на њому ? Кад се тај утицај нарочито истакао ? Учеиицц у одговору спомињу Евринидову „Ифигеннју" н Гетеов нут у Италију. Ирелазн се на драму и одређује место н време, затим лнца. Откуд Ифнгенија у Тавриди? Из којих места у драмп сазнајемо то? С којнм је великим догађајнма то у свезн ? Тројански рат. Како је то бн.1о ? Где нам се то у драмн износи ? Која су главна лица? Шта сазнајемо о њима? Што сами говоре и творе, а што другп о њима казују ? Шта сазнајемо о Тоанту, пре по што се јавн? Оно, што о њему казују Цфигенија и Аркад. Шта веле оњему? Којнм речима? Кад јетекТоант осетио жалоет за снпом ? Зашто ? Одреднти сукоб тежња код Тоанта п Ифигеније. Откуд Орест н Пилад у Тавриди? Знају лп они, да је ту Ифнгенија? Шта верују они о њој ? Затимсе нзналазе свн сукобиразлнчнтихтежња, испаштање Ифнгенијино и Орестово, постпзавање циља. Код појаве Орестове, кога прате ернније као матсроубиоца, дала се паставнику прилика за екс') Против овога, устаје анаменити недагот \\Ч1ће1т Мппсћ (В. Хеие ра(1а§о§18сће Вскгаде. Стр. 103. и даље) и нааива оваке аадатке — омашкама најнаметнијих н иајревноснпјих учитвља. Из граматике илииајезикау оиште, и пз мбтрлке, по Мпнху, не би требадо ништа задавати, а тако исто и не разглабати дедо на нојединости и не извлачити споредности. Сваку техничку ствар код уметничкога дела треба избегавати. »Овај нравац, чпни се, носи време собом, то је »образовање« нашега времена, кој^ као да хоће све да разуме, а ништа да не прочуствује као што треба.... Главио је, садржину уметничкога деда опажати, сазпати унутраиш.и живот радних лица, њихов развој. њихове оносе, њихове мотпве, њпхову вредност. везу и основе догађаја, цео тај у себи затворен и лепо расветљен свет отпореним очпма иосмаграти*. просветни гласник 1898 г.

курзију у психологију. Шта су ернније? . Које му представе не дају мира? Ј есу .111 то стварне 11 .111 замишљене? Где смо још вндели таке замишљеие нредставе? Гетеов Ег1кбш». Какве су тамо нрсдставе? Настаје тумачења илузије, халуцинација и слика снова. Наставник је н себе узео за пример и испрпчао је ученицима, како од младићкога доба свакога месеца бар једанпут спн, како је у некој страној вароши у гостноници, а никако не може да изиђе из ње; или нема новаца да плати рачун, или закасни на железницн, па мора да се врати, или му се што било десн, што га задржи. Тај га сан непрекндно пратн, а ннкако не може да се довпје, шта може бптп узрок тому, пошто му се на јави то никад није десило. — Дотакао се и поремећаја у душевном животу н споменуо једнога чиновннка, који му је често долазио и тужакао наставнике и ученике, да се кезо на њ п ругају му се, па јо напослетку и њега самога једног дана због тога нозвао на одговор. Код сукоба тежњи у Ифигеније — тежња за завичајем, која је за час превари, те се реши, да нобегпе у Грчку н нонесе кип Дијашш, и тежња за нстином и савссним вршењем дужностп — дала. се наставпику прилика да помепе Кантов категорички нмператив. Питао је ученике како гласп, али му ниједан није умео рећи. Где је понпкао категорнчкн императнв ? У Кенигсбергу. Зашто баш тамо, да ли је то случајно? Нпје. Зашто није? Зато, одговорн наставник, што је Кенигсберг бпо од свуд опкољен Словеннма, те је свакп појединац морао имати јако чуство дужностн, да се одржп. То јако чуство, што га је н свакп појединац имао, иашло је у ФилозоФа Канта свога израза у категоричком императиву. У извештајима нашао сам ове ппсмене саставе из „Ифигеније": Како је песник исцељење Орестово принремио и како га јо пспхологијскн мотивовао ? — Откуда су Гете п Шилер у „Ифигеиији" и у „Дои Карлосу" створили дво једнаке женске слике? — Характерне црте краљице Јелисавете у „ДонКарлосу" уупоредн саГетеовом Ифнгенијом. Номенуто је већ, као захтев ваљане наставе прп читању, схватање односа између облика и садржине. Вндео сам, да се на то нарочито иазн, где се год за то Нрилика укаже. Ифигенија је састављена у петостопним јамбима. На иеким се местима одњих одступа. Узроке том одступању учоник ваља увек да нађе у садржнни (ирекид радњс, нромена расположења нтд.) — Наставник је упозорно ц на иоиављање свезе у говору, којим Ифцгоиија дочекује Тоаита [81е') »етШге 81е»' ип<1 Ки1пн] иш1 ') 1Ме ОбНјн. 32