Просветни гласник

270

КОђЧНЖИН

постављени, и да се иодкргну лругом исииту , који ће им, ако га иоложе, донети квалиФикадију за дефинитивно идстављепе. Комисија је састављена као и за отпусни испитТ 1 >ок за те испите се објављује у званичним новинама. Иријаве се морају послати најмање 4 педеље пре рока и то преко окружних шко .1ских надзорпика. Уз пријаве се придаже: 1.) сведочанство меснога школскога надзорника; 2.) пнсмепи рад, којн је испитаник израдио код куће о теми, коју је сам себи изабрао, са уверењем, да је заиста сам израдио дотични рад; 3.) један израђени Јфтеж ; и 4.) један рад из лепог нисања, разуме се ово и оно под 3. такође нод уверењем, да је сам испнтаник нзрадио. Па основу тих придога провинциски школски колегијум решава, да лн да се дотпчни исиитаник ирими па нспит или пе. Имена свију примљених кандндата достављају се семинару. Кандидат може изабратн и Факултатнвно предмете, као и оне предмете, код којнх жели, да му се предикат (оцеиа) од првога испита поправи. Иначе тај се испит састоји из ових радова: Писмено се ради један задатак из школске праксе и по један из наставе религије и из још једног наставнОг предмета. Јеврејски кандидати раде само два задатка, јер религија отпада. Теме се одређују на онај исти начин као п код првог исннта. Практички је испит нредавањо у 1 основ. школн, које се дан раније израђује. Усмено се полажу ови предмети: историја наставе, наука о настави, школска пракса п мотодика појединнх наставнпх предмета. Успех се оцењујо истим предикатима, као н код првог испита. Онај кандидат, који из предавања (практичног пспита) пе добије бар „довољпо" пао је; а гато се тиче осталпх предмета пресуђује се по општем резултату. На основу тога испита испитаници добијају сведочанства у коме сс износи резултат оцене у нојединим предметима и то сведочапство дајо испитанику квалиФикацнју за деФинитивио постављење. Ако који испитаник из Факултатшших иредмета не добнје већу оцену, него лп на нрвом нсниту, не може се из тих разлога одбити, ако је инд^че осгале предмете ноложно. Они нак испитаннци, којн су иа првом испиту положили религију, рачунање н немачки језик, а осим тога још п реалије или странн језнк с предикатом„ „добар" 1 ), или ако су те оцене накнадно на другом испиту поиравили, а међу тим у свима осталим предметима другога иснита имају оцену „добар", ') Ову оцопу „добар" не треба изједначити с нашом оценом добар, већ са врло добар, јер је то ирва оцена иосде најбоље (т. ј. после »врло добар").

— може им со признати снособност за рад у пнжим разредима средњих школа и вишџх женских школа. За рад у випшм класама тнх школа пак могу имати квалиФикацију само они, који положе исиит за учитеља средње школс. II Испити за учитеље средњих школа Право на постављење за учитеља у вишпм разредима ередњих и вигиих женских школа добнја се нарочитим пспитом. На овај се испит могу пустпти: 1.) Овештоници; 2.) К-аидидати теологије п Филологије ; п 3.) Они учитељи основних школа, којн су ноложплн други учитељскн испит м докажу, да су С1!0 ЈУ дужност правнлно отправљали до нријаве за испит учитеља средње школе. Школски колегнјум сваке провинцијо одређује сваке године у званичним новинама два рока за ове исиите. Образовани кандидати, који нису у служби, јављају се пеиосредно, а они, који већ раде у нојединим школама, јављају се преко школских надзорника. Уз пријаву се ирилаже: 1.) Свој животопис; 2.) Сведочанства школскога и универзитетског образовања као и о дотадањим теолошким, фидолошким и семпнарским исиитима; 3.) Сведочаиство о дотадањем практпчном раду у каквој школи. Онн пак, који јопт пису бидп у паставнпчкој служби прилажу: 4.) Оверепо сведочанство о владању; и 5.) Лекарско уверењу о телесном здрављу. У свакој провпнцији се за ове испите одређује по једна комисија, у коју удазе комесар провинцискога шкодскога кодегијума, два школска саветпика, један семинарискн директор и још но једаи наставник, семинара и гимназпје илн реалке. Одмах по прнјави провинциски школ. колегијум даје сваком капдидату но једну задаКу из области иедагогике, коју дотични кандидат мора да изради у року од шест нодеља. Рад мора даје израђен у научном обдику. Уз рад се ирилаже и тврђење, да је кандидат дотичну тему израдио сам без туђе сурадње. Сам иснит иак јосте а.) теориеки — пнсмено н усмено —, и б.) ирактички. Писмени испнт се састоји из: 1.) Израде једие задаће из недагогике; 2). Израде једнога превода с немачког на онај странн језик из којега дотични кандпдат жели да добнје квалпФикацију и са тога странога језика на немачки;