Просветни гласник

394

полаже проФесорски испит. Према потреби и могућности може се за сваки нредмет поставити и више чланова. У постављењу се нменује за који је предмет који члан постављен. Чл. 98. За чланове испитне комисије постављају се : редовни и ванредни проФесори Вел. Школе, чланови Академије Наука, и старији ироФесори средњих школа, који су се одликовали стручним радовима у питањима средњошколске наставе. Чл. 99. Сваком чланом комисије одређује се и заменик који ће пуновалшо вршити иосао члана испитне комисије кадгод би сам члан био спречен да одређену му дужност врши. За заменике постављају се лица из оних истих категорија, из којих се Оирају и чланови комисије. Чл. 100. За председника испитне комисије иоставља се иарочито лиде из категорија поменутих у чл. 98. Председник испитне комисије поставља се Краљевим Указом на предлог министра просвете и црквених послова, а чланове и заменике поставља министар просвете и црквених послова, све на три године. Ако се у току трогодишње испитне периоде упразни место председника, члана или заменика, поставља се истим путем друго лнце, коме чланство у комисији, као и осталима, траје до краја те испитне периоде. « Испитни одбори Чл. 101. Из чланова испнтне комисије, односно њихових заменика састављају се поједини испитни одбори, пред којима кандидатп полажу проФесорске пспите. У одт5т.)р улазе они чланови (односно њихови заменици), који су представници предмета из којих кандидат полаже проФесорски испит. Број чланова у одбору, заједно са председником, не сме бити мањи од пет. Ако је председник спречен да врши дужност председничку, заступа га најстарији по положају чллн одбора, који у том случају своје место у одбору попуњава другим чланом. Чл. 102. Испитни одбор одлучује хоће ли се кандидат, према својим сведочанствима и уверењпма, пустпти на проФесорски испнт или не.

Чл. 103. Председннк одређује чланове испитног одбора одмах чим му се који кандидат јави за испит, затим одређује време исииту, позива чланове испитног одбора и руководн целим испитом. Чл. 104. Чланови испитног одбора добивају награду, коју је кандидат дужан уза своју прнјаву за испит напред положитп: за председника 30 динара, за сваквг члана 20 динара. 1(андидати Чл. 105. Право на проФесорски испит имају опи капдидати, који су провели најмање две годние као приправницн у којој средњој или грађанској школп или као децентн у В. Школи. Чл. 106. Од кандидата, који су свршили Факултет на страни, могу се пустити само они, који су као редовни слушаоци универзитета или политехиике радили и у научним институтима или у семинарима, и положили проиисанеиспите, који одговарају стручним испитима у Великој Школи (дниломски испит, лисанс, докгорат). Чл. 107. Кандидат може полагати проФесорскп испит само из оних група наука из којих иМа Факултетске спреме. Чл. 108. Ради полагања проФесорског испита кандпдат се пријављује мпиистарству просвете молбом у којој пзлаже из којих продмета жели испит полагати. Уз пријаву кандидат мора подиети: а) сведочанство о положеном испиту зрелости које средње школе; б) сведочаиство о свршеном љакултету ( фнлозофском нли техничком) Велнке Школе, универзитета нли политехнике; в) уверење од директора средње школе: да је као принравник провео две годипе, да има физнчких и моралннх особииа које су за иаставннчки позив н.еопходне и да иМа свих услова, који се за државног чиновника у опште траже. — За кандидате, који се јављају да полажу проФесорски испит из кога живог језика, једна година проведена на страни ради практичног изучавања тога језика, рачуна се као једна година приправништва; г) кратак свој животопис у коме ће изнети своје школовање, обим и правац својих научних и литерарних студија, из којих <5и одбор могао вп-