Просветни гласник

390

СДУЖБЕНИ Д I 0

Чл. 122. Место домаћег састава може се примити и какав већи паучни рад ма п на страном језику (докторска дисертација или каква специјална расправа из семинара, института или лабораторије), којим би кандидат желео заменити домаћн састав. 0 овој замени одлучује испитни одбор. Чл. 123. Нисменом задатку (клаузури) је циљ, да се види колико је кандидат спреман, да по каквом питању нз главног предмета изабране групе покаже своје знање брзо и поуздано. За пцсменп задатак бира кандидат једпо између трн нитава која му се буду писмепо задала. Пнсменп задатак кандидат радп под строгим и непосредним надзором једиога члана испитног одбора. Израда не сме трајатн дуже од шест часова, а за време рада кандндат се не сме удаљавати и иосао прекидати. Чл. 124. Еао иисмени задатак из хемије или које друге природне науке може бити н практичан рад у лабораторији, или кабинету. Иисменн задатак из језика радн се на томе језику. Чл. 125. Прн нзради писменог задатка кандидат се има ослањати само на своје знање и памћење, без употребе књига, речника и других помоћних средстава. Чл. 126. Усменп нспит кандндат нолаже ирема програму утпрђеном за главне и сноредне предмете, а из свију паука изабране груне. Чл. 127. За све време усменог испитивања сви чланови одбора морају бити ирисутни. Испит не сме трајати мање од три часа, а може се, ради одмора, за кратко време прекинути. Чл. 128. Усмени је испит у толико јаван што је приступ слободан онима којима то допусти председннк одбора. Чл. 129. По свршеном. усмепом испитивању, кандидат ће држати једно предавање из једнога предмета своје групе. Тему за ово даће сам одбор, а кандпдат је дужан предавање пзраднти писмено, у облику угледног предавања. Чл. 130. По свршеном предавању, одбор у седници коју одмах по испиту држи, одлучује о томе, да ли је

кандидат положио проФесорски нсппт или није. 0 овоме одбор доноси писмену, образложену одлуку. Чл. 131. При одлуци водн се строг рачун о томе је ли кандидат из свију делова стручног исиита (чл. 117) показао поуздану спрему. Јачи успех из једног дела испита не може се узети као накпада за слабију спрему из другог дела. Чл. 132. Сматра се да је проФесорски иснит иоложно онај кандидат: а) коме то призиа апсолутна већииа чланова исннтног одбора, с испитачем главног нредмета у тој већинн; или б) коме то нризна две трећине чланова испитног одбора, ма н без испитача главног предмета у тој већини. Одлука о испиту саопштава се одмах кандидату. Чл. 133. Ако капдидат не би положио нроФссорски исиит, можо исннт поновитн тек носле једне године дана. ИроФесорски се испит ио трећи нут не може нолагати. Чл. 134. Одлуку о испиту, заједно с нзвештајем о току целога испита, председник одбора подноси миннстру просвете и црквепих нослова. Капдндату, којн нспит положи, министар издаје диплому. Чл. 135. Кандидатима, који су по.шжили еквивалентни проФесорскн испит на странн, може се признати тај исннт. 0 овоме одлучује одбор, иред којим бп кандидат морао полагати испит нрема овом закону. Тај ће одбор одлучити и о потреби испитивања таквог кандидата нз појединих делова онштега испита (чл. 113). Чл. 136. Програм из главннх и споредних нредмета појединнх група (чл. 116) као н правнла о пзвођењу овог закона прописује министар просвете и црквеннх послова. Прелазна наређења Чл. 137. Кад се овај закон обнародује, Краљевпм указом, на предлог министра просвоте п црквених послова а но саслушању министарског савета, наредиће се у којим ће се местима затнорити садашње средње школе. Чл. 138. Уппс ученнка н сви поповни и накнадни нспитп ученика из 1897|8 школ. годиие као и пријемнн испити за 1898|9 евршиће. се по досадавдњем