Просветни гласник

390

СЛУЖБЕНИ Д 8 0

Чл. 53. Приватни се испити полажу само у приој полов1ши месеца јуна. Одредбе чланова 38—41 и 87. овога закона вреде и за приватне ученике, с тим да код ових ученика испитне оцене замењују годишње оцеие. Чл. 54. Ученици из страних средљих школа примају се пошто положе испите из иредмета које нису училн. За ове се испите плаћа такса као за нриватне испите. Сведочанства Чл. 55. Сваки је ученик дужан узети но свршетку школске године школско сведочанство; у току школске године ученику се може издати само увереље о учењу и владању. Облик сведочанства и уверења прописује министар просвете и црквених послова. За дупликат школског сведочанства или уверења плаћа се, поред таксе, још и десет динара за ђачки фонд. IV. НАСТАВНИЦИ Врсте наставми^а Чл. 56. Наставници су средњнх школа: директорп, проФесори, супленти и учитељи. ПроФесорима у потпуним средњим школама који нредају научне предмете, могу се придатн у помоћ приправници. Директори, проФесори, супленти и и виши учител.и постављају се Краљевим указом, а учитеље поставља министар просвете и црквеннх послова. Чл. 57. У потпуној средњој школи може бити поред директора највише 12 проФесора, у непотпуној шесторазредној највише 8, у четвороразредној највише 6 ироФесора; а у школама са сталним разредним одељењима још по један нроФесор на спако одељење. Поред проФесора поставља се и потребан број суплената и учитеља. Диреиргор Чл. 58. За директора у непотпуној средњој школи може бити постављен проФесор, који је у том звању служпо најмање десет година; а у нотнуној онај, који

је као директор непотпуне средње школе служио најмање пет или као ироФесор најмање нетнаест година, а при том се одликовао школским радом и примерним владањем. Директорско је звање у потпуним средњим школама сталио, а у непотпуним привремено. ПроФесори и сушленти Чл. 59. ПроФесором може постати наставник, који је по ноложеном проФесорском испиту, као суиленат у средњој или као учитељ у грађанској школи, радио најмање три године. Но за нроФесора хришћанске науке у средњим школама може се поставити оио евештепо лице, које има квалиФикацију за проФесора Богословије. Чл. 60. Суплентом може постати приправник, или доценат Б. Школе којн је положио ироФесорски испит. Чл. 61. И проФесори и супленти могу бити ностављени само за ону групу предмета за коју су ироФесорским испитом оквалиФиковани. Чл. 62. За прииравника може бити постављен кандндат, који је положио исиит зрелости у средњој школи и има сведочанство о свршеном философском или техничком Факултету Велике Школе или ког страног универзитета или нолитехнике. Плата приправницима је од 960 до 1200 дннара на годину. <Учители Чл. 63. У оскудицн наставника са проФесорским квалиФикацијама за класичне или модерне језике, министар нросвете и прквених послова може поставпти за учнтеље тих језпка лица, која су положила испит зрелости, а своју стручну спрему доказала или нарочитим сведочанствима нли нарочитим пспитом. Чл. 64. За учитеље вештина постављају се она лица, која имају сведочанство о томе да су свршила најмање шест разреда какве средње школе, а уз то и стручну школу дотичне вештине за коју компетују (академију уметности, вншу уметничко-занатлијску школу, конзерваторију, вишу музичку школу итд.) или која би, место стручне школе, своју стручну спрему посведочила нарочитим испитом.