Просветни гласник

392

с л у ж б е н и д е 0

Чл. 73. Нлата је суиденту 2100 дин. на годину. Године службе проведене у овоме звању рачунају се за пензију и за нериодске пошшице проФесорске плате. Чл. 74. Еад наставник средње школе пређе у другу, непросветну струку државне службе на се после врати натраг у нроФесорску службу, неће имати већу плату од оне, коју би имао да је остао у наставничкој служби. Чл. 75. Учитељи се деле на пет класа, а имају ово плате: учитељи У. кл. 1200 дин. годишње; учитељи IV. кл. 1500; учитељи III. кл. 1800; учитељи II. кл. 2100; учитељи I. кл. 2500 динара. У свакој класи учитељ мора провести најмање пет година. Еандидати с јаким квалиФикацијама могу биги постављени одмах и у вишу к.Часу, али то не може бити даље од III. класе закључно. Чл. 76. Виши учитељи деле се на пет класа, а имају ове платеучитељи V. кл. имају годишње 2100 дин.; учитељи IV. кл. 2500 дин.; учитељи III. кл. 3000; учитељи II. кл. 3500; учитељи I. кл. 4000 динара. У свакој класп виши учитељ мора провести најмање пет година. Чл. 77. Виши учитељи и учитељи кад наврше 35 година сдужбе, имају право на пензију, колико им је износила њихова последња плата. Чл. 78. У недостатку кандидата с проФесорским квалиФикацијама могу се за учитеље хришћанске науке у средњим школама поставити свештена лица с месечним хонораром од 8—10 дин. за сваки недељни час. Пословођа Чл. 79. Почетком шкодске године директор одређује једног наставника за пословођу. Дужности су пословођине: да водн записник у седницама проФесорског савета, да одржава у рсду школску архиву и помаже директору у вршењу свију административних послова. Министар просвете може, на предлог директоров, одлучити да се посдовођи у име награде за

тачно вршење ових дужности изда из школске касе: у непотпупој до 150, а у потиуиој средњој школи до 200 дин., и то увек на крају школске године. ^њидаиичар Чл. 80. Књижпнчар је један наставник, кога проФесорскп сапет избере за школског књиашичара на годину дана. Он је дужан да чува, уређује и рукује школском књижницом за коју је и одговоран. Разредне старешиие Чл. 81. Сваки разред и свако разредно одељење има свог разредног старешину, кога именује директор међу проФесорима. Само где нема довољно проФесора, разредно се старешинство може новерити и супленту. За разредног старешину ће директор гдедати да постави оног проФесора, који у дотичном разреду има највише часова. Чл. 82. Разредни је старешина дужан: да саставља дневппке и врши сву администрацију за свој разред, да походи иредавања наставника свога разреда н даје потребна упуства, и да води бригу о свеколиком умном, фпзичком и моралном образовању ученика у повереном му разреду. Ближа правида о дужностима разредних старешина прописује министар просвете и црквених послова. Разредно ве^е Чд. 83. Разредно веће састављају разредни старешина и сви наставници тога разреда. Председник је разредног већа разредни старешина. Чл. 84. Разредно се веће састаје у вангаколско време на позив разредног старешине или двојице наставника тога разреда. Чл. 85. Састанци разредног већа су редовни и ванредни. Редовни се састанци држе крајем сваког месеца, а ванредни кадгод потреба захте. Чл. 86. Разредно се веће на својим редовним састанцима бави овим пословима: 1. истражује путове за што успешнију наставу и боље васпитање ученика свога разреда;