Просветни гласник

ОЦЕНВ И ПМКАЗИ

538 вредности својој) мало уступа пшеничном, а за сељака је, због других својих особина у неку руку и бољи. С тога је тај хлеб као радионална храна свуда продро, где се добро рачупа и на све иази. Сем губитка у новцу народ још пати од једне опаке болести једући проху — од аелагре. Та се болест јавља на кожи, у мишићима, у цревима као пролив и крвогриз, у живцима и мозгу. Она је констатована и код иас, али јс- наши лекари не пре тражише још у донољној мери. Пз свега писац закључује, да људи треба да једу ишенични хлеб, наполицу и раж, па ће прнвредно и здравствено боље пролазити. У одељку 3. Чистота и једрина жита налазимо да у нас нема здрава и једра жита без уродице, уметице и ђубрета. Шта више иисац броји иреко 100 врсти корова у нашем жнту. Од отровннх врста спомнње четнри: главиицу, кукољ, љуљ и снет. До сад је писац прегледао и испитао 41 пробу ншенице, 34 пробе ражи, 30 проба јечма, 17 проба кукуруза, 13 проба овса, 7 проба наполице (махом пшенице и ражи), 4 пробе крупника, 2 пробе ироса и 1 пробу хељде, — па и ако овај број није Бог зна колико велики и није ресултат већег низа година, ипак нам верно показује приближну слику онога, што заиста постоји. У пробама је писац нашао да има ншенице са (34% (или две трећине) н&чистоће, а ражи чак са 69, 5 °/ 0 — дакле ни трећина чисга зриа. Кукуруз, јечам и круиник мало су чистији, а овас је у неколика одмакао. Ако се узме — као што иравило иште — да жито за исхрану не сме имати нечистоће и уроднце впше од 0, 5 %, онда ми од нашег жита, како га с њиве добијемо, не бисмо ни смели брашно млети и хлеб месити, док га претходно не бисмо очистилн, а и трговац за тако рђаво жито врло мало илаћа. Од уродица снет такође јако квари жито, а онасна је и по здравље, јер достиже до 1,9%, а то је много. Међу тим од ње се лако може семе ослободити, ако се пред сејање опере у раствору нлавог камена. И главница је уродица, и паиада иарочито раж. И од ње се људи лако поболе, па и умру. Кукољ је права напаст у нашим житима, јер ни једно не штеди. У њему се налази отров гитагин. С тога се препоручује да га људској храни (брашну) не буде више од 0, 5 %, а писац је нашао га у житу 16%. Колико је отрован кукољ види се н по томе, што 10 гр. чиста самлевена, а свежа кукоља уморе кокошку за 5—6 сахата, а 15—20 гр. иса. Љуља нма у житу н до

35 и %, а то је до сад код других народа непој зпата количина. И љуљ је јак отров. Иисац је уноредио тежине светског и срнског жита, па је н ту нашао да су све пробе нашег жита знатно изостале (лакше) од оне мере која со у трговиии цени, а коју јевропска жита нмају. То свакојако долази отуда. што наш сељак не тори њиву, плитко оре, а коров из ваздуха и земл>е отима храну околном житу.

Један хектар земље даје: У Србији: у Румунији:

Кукуруза •

• • -8,1

■ • • 9 ,6

товара

Пшенпцо •

■ •. • 6 ,2

• • • 12 ,5

Ражи. • •

• • -6 ,1

• • • 13,1

Јечма •

• • ■ 6 ,0

• • ■ 13,1

Овса • • •

И сам број

плугова н

ралица тако је мален,

да просечно једва по један плуг (ралица) на два домаћина долази. У већинп округа ова је размера још неповољнија. По попису од 1893. нађена је на 100 плугова 61 ралица. У новим крајевима више је ралица. На 100 плугова долазе 164 ралица, алн у ужичком округу на 1 нлуг долази 9 ралица. У одељку 4. Брашно писац је био скрупулозио тачан. У телу се најбоље свари и употреби опо брашно, у коме је мање мекиња, јер мекиње се састоје из целулозе, која је несварљива у нашим цревима и желуцу. За то леио каже нисац: хлеб с мекишша је нека врста расиикуИе у домазлуку нашега тела, а еито је штедтиа. Сем тога без мекиња се брашно боље може меснтн, лакше у телу употребити, а сметају и варењу. С тога физиолози и лекари ирепоручују „бео хлеб" — т. ј. хлеб у ком је мало мекиња, „а то је начело усвојеио н у нриликама, где се при исхрани рачуна и на цену, као на пр. код војннка. Хлеб од добро просејана брашна боље се исплаћује, него од неиросејана. Мекиње добро вари и унотребљује наша домаћа стока — нарочито краве — па што добијемо од њих у месу, млеку и теглећој снази, то далеко надмаша оно, што изгубимо у тежини хлеба, кад брашно сејемо." Наш желудац и црева не могу сваритн крупне трошице брашна, за то га треба просејати кроз често сито, и то најбоље, у коме је 75% целокунне тежине тако ситних трошица, да прођу кроз сито, коме су жице .једна од друге удаљене само 0,22 милиметра. Наше воденице ееоске и овде страшно изостају иза нарних млинова, јер ниједна проба од 77 није одговорила жсл>еној „Фипоћи". Из његових података излази, да наш народ велики-део оне хране, што је у облику хлеба узима,