Просветни гласник

540

може бити п у иочетку реченице (исихолошка ииверсија), опет без обзира на гра.матички ред речи у тој реченици. Ово истицање нојединих члапова у реченици премештањем реченичног акцента бива онда најјаеније, кад се психолошка инверсија, по којој се управља реченичии акценат, буде иодудаI>а.:1а с граматичком инверсијом. Граматички акценат, дакле, без обзира на граиатички распоред појединих реченичних дедова, може бити обичан, слабији — кад одговара пснхолошком реду, и јачи реторски —- кад одговара психолошкој инверсији. Гед речи у реченици може се разгледати у гдавноме у четири одношаја: предикагивном (међусобни одношај подмета и ирирока), атрибутивном (одношај адјективних речи према именицама), конструктивном (одношај прирокових допуна према нрироку) и конулативном (одношај речи, које имају савезно значење, према речима уз које су). Кад се посматра ред речп у речеиици у предикативноме одношају, најчешће се налази овакав распоред: подмет — прирок, прво нокретач па после сама појава. II ово је обичан, редован ред речи у овоме одношају. Алл има доста случајева, у којима је на првоме месту прирок па је после овога подмет. У нашем језику то бива у овим случајевима: у упитним реченицама, у којима је прирок иепоуздан; у реченицама, којима се исказује заповест, жеља или клетва, а реченични акценат није на подмету; у реченицама, у којима је на нрироку реченични акценат; у егзистепцијалним реченицама, којима се почиње какво нричање; у диктивним реченнцама, чија се садржина наслања на предњу реченицу; у диктивним реченнцама, чији се подмет хоће нарочито да истакне, и у реченицама, за чнји се подмет непосредно везује каква подређена реченпца. Атрибут је постао од прирока, изгубивши активну Функцију, што се најбоље види у предикатнвном додатку подметову, и сад стоји у редовном реду речи, пред својом именицом, па бпло да је именица или придев за каквоћу. По некад може, у обрнутом реду, реченични акценат пасти на атрибут, и тада се атрибут мало разликује од апозицнје и нредикативног додатка. Кад је атрибут ирисвојни нридев или заменица за присвајање, врло често атрибут стоји, у редовноме реду, после своје нменице, а у нередовпоме реду кад је реченични акценат на њему, исиред именице. Али ова нојава у нашем језику, да дође прво именнца па после нридев, ма и нрисвојни, новијега је порекла, што се види и но сложеницама и примаклицама, које су састављене из присвојног нридева и именнце, и може

се објаснити тесном везом, између нрисвојннх нридева и другога падежа за нсказивање иринадања. Има прпмера, да се, у редовноме реду, атрибут раздваја од своје имепице ирироком нли другим којим реченичним делом. Кад су два атрибута уз именицу настају разни случајевп, нрема томе које речи долазе као атрибути ; алп махом у таквим случајевима један атрибут стоји иснред именице а другн иза ње. Кад су три атрибута, обично сва трп стоје иснред своје именице. Од великога је иптереса разматрати ред речп у реченици у конструктивном одношају, т. ј. видоти: какав положај заузимљу прирокове допуне према своме прироку. Нарочито је од интереса одношај предмета према своме нрироку. Данас се у нашем језику најчешће види овакав ред: прирок — предмет, и то се сматра као обичан, редован ред речи. Међутим то није традицноналан ред, што се лепо види у сложеницама п примаклицама, у којима је први део именица, илн је од именице изведеи, а други је део ностао од раднога глагола. То упућује, да је старији ред био: предмет — прирок. Ово се најлепше види у таутолошком предмету, а и у примернма из народних носама, нарочито бугарштица, и из загонетака, у којима је такође прво иредмет на прирок. Предметом попајчешће унравља реченични акценат, али се за ово не могу носгавити утврђсна иравила, јер предмет може стајати иред прироком и наглашен и ненаглашен, као што може бити и иза прирока, кад је на њему реченични акценат и кад је без овога. Али у већини случајева, прави, као и неправи, предмет стоји испред нрирока, кад на њему није реченични акденат, н иза прпрока, кад је наглашен. Кад су два предмета, онда један, обично ненрави, стојп пред прироком, а други, прави, иза прирока; или оба стоје испред прирока или иза њега. Други прпрокови додацп распорођују се као н додаЦи за предмет : испред ирирока (ненаглашени), или иза прирока (наглашени), или један испред прирока а други иза прирока. Кад уз прирок стоје, као његове допуие, и додаци за нрсдмет и други његови додаци, оида обичио предмети стоје испред прирока, а остали прирокови додаци иза њега; али бива, ако и рође, да су предмети иза ирирока а остали нрироковн додаци иснред нрирока. По некад, нак, свн ирнрокови додаци, и нредмети и други додаци, стоје иснред прирока, и у томе случају иредмети обично стоје пре других прирокових додатака.