Просветни гласник

545

У нослсдњсм одсљку имн нсколико рецензија о школским уџбенидима, и као додатак Уаутства како 4а сс учсници чувају од заразних волссти, која јс

Минисгарство Просвстс, у киду расииса, разаслало свима школским надзорницима и директорима средњих школа. И ово јс једна лојава вредна наше пажње. Св.

КОВЧЕЖИЋ н«

ТРЕМ УЧИТЕЈБСКИ КУРС ЗА РУЧНИ РАД

Ручни рад је једпа од најкориснијих новнна и у иашим и у страним народним школама. Тим се предметом хоће, да школа внше не развија само ум у својих васпитаника, већ да утиче н на њихово телесно васпитање, и поред тога, да у деце нробуди и јачу вољу уа рад, да развије њихову стваралачку моћ, дајући им прилику да задовоље природне тежње за стварањем. Велика ирактична корист за школу и наставу од ручнога рада давно је заиажена. Шведска је бпла нрвд, која је у своје школе увела овај иредмет. Одлични ресултати, који су се у брзо показалн, учинили су, те се завођење ручнога рада по школама почело ширити и по другим земљама, тако да данас нема готово ни једне напреднпје државе, у којој није заведен ручни рад ио школама, ма и као и необавезан предмет. Прилично је времена, како су пријатељи школе и омладине иочели настојавати, да се и у наше школе уведе све корисна новина. Јован Миодраговић, Сретен Аџић и Пера Марковнћ, билн су у нас пионирп за ручни рад. И захваљући заузимању њихову и њихових ученика, данас у Ераљевини Србији има неколико радионица у којима се ученици народинх школа, иоред својих редовних школских послова, уче п ручноме раду; има и доста велики број учптеља, који раснолажу потребном спремом, а имају воље, да поред своје редовне дужности, раде и у школскнм радноницама за ручпи [рад. Као што је и морало бити, ручни рад у школама је код нас постепено увођен. Тек нре три године почиње се код нас ручни рад приказивати у практици у мало већем обиму. Иочело се у Зајечару 1896. године. 0 божићњем и ускршњем одмору те године одржан је у Зајечару огледни курс ручнога рада, и то из картонаже. Курсом је управљао учитељ Јован Јовановић, који се за овај посао нарочито у ипострапству спремао. 0 веллкоме школскоме одмору исте године, од 2. јула до 2. августа бпо је приређен опет у Зајечару ирви учицросветни гддсник 1898. г.

тељски курс за ручпи рад. Курс је свршнло 19 учитеља, који су се овога пута поучавалн у столарству. Други курс за спрему наставника за ручии рад био је нрошле .годчне у Београду од 2. јула до 15. августа, и то и за картонажу и за столарство. Курс је свршило двадесет учитеља. Трећи курс био је ове године у Београду од 2. јула до 28. августа. Управник овога курса, као и прошлогодишњега, био је Јован Јовановић, којн је ове године имао још и два помоћника. На курс су примљеии од пријављених учитеља њнх тридесеторица. Другога јула било је свечано отварање овогодишњега курса, у прпсуству изасланика министра просвете и цркв. послова а министра нар. прнвреде и многих гостију, међу којима је бпо лен број учитеља основних школа из Београда и околпне. Нрво је извршено водоосвећење. После водоосвећења држао.је управник курса доста дуг и за сву прилику врло пригладап говор. У говору је изнео значај ручнога рада за школу и наставу, изнео је у кратким цртама, како је постепепо увођен у школе овај иредмет, иа је изложио: штаје и колико до сада код нас урађено на завођење тако корисне новине, поменувши, с признањем, оне пријатеље нашега просветнога напретка, који су у нас први почели радити на томе, да се ручноме раду поклони достојпа пажња, и да му се у народним школама уступи оно место, које у истинн и заслужује. Сви су слушаоци саслушали овај говор с највећом иажњом, саслушавши исто тако пажљиво н начелника министарства просвете, Ст. Ловчевића, којн је одмах узео реч, и у име министра просвете и црк. послова захвалио учитељима курсистима на готовости, да изуче оно што ће унапредити основну наставу, и на материјалиим жртвама, које они, и ако су сиромашнога стања, овога ради нодносе. Одмах је иосле отиочео у курсу рад, који је трајао свакога раднога дана до испита. Од 7 до 8'/' 2 часова пре подне држана су теоријска предавања, а остало време употребљавано је на нрактична вежбања у столарству, картонажи и плетарству. 70