Просветни гласник

632

цртани, н оно што сами наставници нађу за најлашкс и најзгодније. Где ио варошима има нарочитих радиоцница и учитеља за овај иредмет, ту ће -се деца старијих разреда уиућивати у радионице. Матернјал нека ученици по могућству справљају и набављају сам«. Уа овај рад треба узетн у сваком разреду но два часа недељио, и то један у ирвоЈ а други у другој половиии иедеље. Сви остади наставни предмети нредаваће Ч;с у главномс ио садашњем иаставиом нлану. Изволите ово саопштити свима уиравитељима н учитељима подручних Вам школа и нреноручите им, да се по овоме управљају, докле се у повереном ми минис.тарству ие нзраде иови сталии иаставнн нрограмп. ПБр. 19837. 30. октобра 1898. год. у Београду. Министар аросвете м црквених иослова, Андра Ђорђеви+1 с. г.

(Јвима надзорниципа основиих школа, унравнтељима основних школа и жколским одборима Чланом 31. закона о иароднпм школама одређено је, да се опде, где не буде могућностн за усгановљење грађанске школе, м'оже отворити ародужна школа. Продужиим је школама . задатак да обнављањем очувају и допуне у ученпка писменост и знање стечено у основиој школи (чл. 32.). Члан 33. истога закоиа одређује, да се осем тога, а према месним ибтребама и ириликама, могу давати учеиицима стручне поуке и з појединпх грана пољске привреде и ручнога рада (пчеларства, свиларства, воћарства, вииоградарства, илетарства и т. д.). а 34. казује у које се време могу дригатн предавања у продужпим школама. ' Да је нашему цароду одвише потребна писменост, а с њом и прва зиања, о томе не може бити никакве сумње. А да је основна школа п недовољна и немоћна да ово обадвоје да и очува, н то је ваи свака спора. Отуда је у образованих народа вазда вођеиа озбиљна брнга о томе, како да се очува стечено знање у основиој школи. Отуда је ионикао Факат, који се и у нас већ у велико опазио, да је у оиим земљама, у којима се мања брнга о овоме водила, више њих научило читати н писатн у касарни, иего у школи. Доказ дакле, да народима, државама и управнпм нросветним власгима нпје довољна брига само основним школама, о умножавању н напредовању њихову, но да се ваља озбиљно постарати и о томе, да се оно, што опе даду, очува. II Н0 МОГућсТВу ТМНОЖН.

Учеинци, који нду у средње, грађанске и стручие школе, утврђују н проширују ово своје зиањс довољно у овим школама; и ту нема онасности да ће пронасти оно што основна школа ,да. Али је највећа онасност за оие, за ону највећу масу, која не оде нн у једну другу школу. С тога су ее сви образованн народи постарали за њих, те да, било у вече, бпло иедељом н празничним данима, било у нарочичпм зимњнм течајима, притеку у номоћ овим сиромасима и не допусте да забораве п оио што су иаучиЈи и изгубе и оно што су имали. На те иароде морамо се угледати н мн. За то је н новн закон о народним школама с пуно разлога не само нродужне школе задржао него нм и много већу ваашост дао. Оне у нас до сада нису показале жељенн напредак с гога, што им само уређење не беше тако, да се види користи од њих. Не беше у њих практичности, која треба да одликује ове школе; не беше разноликости, према месним приликама, и у избору наставне грађе и у времену нредавања. А, што је најглавније, ие беше нарочитнх, спремиих наставннка за то, нити онп имађаху за тај носао какве год награде, него су га вршилн и као од беде. Стога је нови закон предвидео, да се за продужне школе могу постављати и засебии учитељи, где не би било могућности да раде учитељи из месних основних школа. Пошто нродужне школе долазе у ред грађанских школа, чнји наставницн нримају нлату из државне касе, то сам се ја посгарао, да од нове године рачунске нађем извора и начина, да наградим свакп озбиљан рад у овнм народним школама. Износећп за сада само потребу ових школа, и остављајући иуну слободу и потпуно одрешене руке школским одборима, управптељима п надзорницима односно уређења ових школа, ја нм наређујем ово гато иде: 1. Да се школски одбори одмах састану н посаветују о томе: може ли се у њиховој средини отворити продужна школа, на којој основи, у које би се време могла држати пред&вања, н ко би се нримио тога посла? Мали издатак око набавке књига, потребног алата и материјала, као и осветљења, ако би се нредавања држала у вече, свакојако би требало да ноднесе дотична школска општина, .као што подноси и за грађанске школе. 2. Да месни школски одбори одмах известе о овоме окружне, ради знања, а ови мепе иреко надзорника. 3. Да у новољним случајевима одмах отиочпу рад и не чекајући моје одобрег&е. И