Просветни гласник

«

РЛДП.Л Г .1ЛВН0ГЛ ш на стр. 19. Да је преводилац бар ироучио „науку о човеку" од г. Љубомира Миљковића, ирофесора, коју преиоручује читаоцима ако желе што оиишрније знати о Физиологији говорних органа, не би оваква грешке чинио. На стр. 13. „ Први услов иравилног говорења ■ (место нрви услов за нормалан говор) јесте тај, да сх у илуКима налази довољна Ћоличина удахнутог ваздуха (место да је струја издисаног ваздуха стална у континуитету), илуЛа треба да задрже (место приме у се) толику количину ваздуха, колико је довољна, иа да снажним издисајем говорна оруђа горе испред душника може довести у стање треиерепа." Овоје еве ногрегано, јер баш на овај начин постаће муцање. Не тражи се „снажан издисај", већ на протнв, да је струја издисаног ваздуха што дуготрајиија. Али преводилац не зна који су мишићп, који раде нн при дисању. јер нначе не би могао рећи овакав аисурд на стр. 14. „чак и онда, кад ми мислимо, да смо довољно снажно и дубоко удахнули, ми смо оиет у стапу, да мускулатуру органа дисања (илуЛа и ирр.чаге) — ионовним усиљавањем јога више раширимо (место, да је рекао, ми смо оиет у стању да поновним усиљавањем мишића. који раде' при дисању, нлућа још више раширимо) На истој страни мало ниже: „При томе се мора добро иазити, да се удахнути ваздух у илу&има задржава само иомоКу мишића дисања (нлућима и нречагом) а не да се у место тога зауставља склаиањем гласнице или усница." Па страни 6.: „ ШиишИни грчеви могу се само онда јасно иосматрати, када сс они у облику тонском или клонском јављају на усницама или на грчевитом стезању иречаге (диафрагме, оиис (?) гито дели грудни кош од утробе)." Ово је са свим погрешно. Не ва грчевитом стезању пречаге, (јер кад би то настунило онда би муцавац добио још и „штуцање" или још што горе) већ на грудним интеркос^галшш мишићима и то у области где се пречага везује за грудни кош. И напослетку и ово је иогрешно : на стр. 7. „ У кратко: мутавост се састоји: а) у грчевитости мишиКа иречаге на ио се; б) у грчевитости мишића у гласници на ио се (место гласнпх жица; јер гласница (1пта §1оШсИз) нема мишића). Да пређемо иреко мањнх анатомских грешака у овом преводу [оток ресица, место крајника, ноздрве, место нос, шкрбаста усница, место рњава] на да видимо какав је језик у овој књижици. Ту ћете наћи „ нега дсце иодвржене овој иатолошкој махни " (место, нега деце, која имају ову махну), односно, (место, ово), недуг, (место, болест или махна), дотични орган (место, орган на коме је), шуштавци (место трвеници), за иосматрати (место да иосматрамо), мрштење борањем чеоне коже (место једном речи мрштење) неисиравност (место недостатак, 1)еГес1), илуКа стегнути (место скунити), жмикиње (место жмирење), стрецање главом на ниже (месго климање), грчевитост са стрецањсм (место клоничан грч у мишићима), говорни органи (меето органи за говор), немила душевна клонулост (место депресија), иодложен (место, пати од), иотрбушно дисање (место, трбушно дисање) душевни рад мишљења (?), ионово омутавила (место онет ночела муцати), мутавост иосиегиити (место муцање иотпомоћи), разумно излечење (место рационално лечење), дар (место, интелигенција и. т, д.)

'ОСВЕТНОГЛ САВЕТА 645

Из свега овога налазим, да превод не заслужује, да се иреиоручи књижницама средњих п основних школа, нити да се откупи за ноклањање ученицима". Београд, 26. септембра 1890. др. Војислав Ж. ЂорћевиЦ секретар санитета По сасдушању овога ре<г>ерата Савет је одлучио: да се ч усиоји мишљење г. реФерента. За реФерисање овога дела одређено је г. 'Борђевићу на име хонорара 30 динара. Тим је овај састанак закључен.

САСТАНАК 713-тог 4. новембра, 1898. године Били су: иредседник Д-р Војиедав Бакић, иотиредседник: Стеван Довчевић, редовни чланови; Вогдан Лоповић, Д-р Михаило Иетровић, Миханло Марвовић, Јеврем Плић, Јован МиодраговиГ,, Јован ДокиК и Милоје Влаји. Иословођа Иетар Ј. ПетровиК. I Прочитанн су и примљени записници 711. и 712. саветског састанка. II Ирочитано је писмо г. министра просвете и дрквених послова од 2. новембра ове године 11Бр. 19658, које гласи: „У прилогу овоме иисму част ми је иослати Бам пројектоваие наставне иланове за три тииа иаших средњих школа. Бећ из сироведеног писма, којим су плановп упућени директорима средњих школа видићете да су ови планови нривремени за ову школску годину из разлога што нисам желео давати какву сталну основу нашим средњим школама, док о томе најпре не чујем мишљење Главног Просветиог Савета. Упућујући му пак сада ове иланове, ја остављам Савету пуну слободу у продењивању овога питања, како у ногледу пројектованих типова средњих школа тако и у погледу њихових наставних планова. Када Главни Просветни Савет буде утврдио наставне планове нека приступи изради детаљпих ирограма и потребвих упустава за извођење њихово. Овај иосао требало би свршити у току ове школске године како би идуће школске године могле средње школе добитп своју сталну основу". Савет је одлучио: да се ово нитање стави на дневни ред првога идућега саветскога састанка.