Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИЦ

6.7

сити о знд у школ11. И он је за њу нагиатио 25 дннара, и ако ју је купио за 1—2 динара. — Председник подноси рачун да му се за набавку материјада за школу исплати 54 дин. И тај му се рачун морао исплатити, и ако школа од тога материјала није добила више но 3—4 динара мредности. И вероватно је да онако нечистих рачуна има више. И ово све знају и грађапи и учитељ и ћуте. Кад сам тражио цредседника да ми даде о свему овоме рачуиа, он је нобегао, а место себе оставио замепика, члана суда, који, нити је покушавао да га брани нити би га могао одбранити. Ја мислим, Господине Министре, да оваку немарљивост према школи од стране председпика општине и овакво шпекулисање са школским новцем не би требало оставити неизвиђене и некажњене. А ово би требало учинити тим пре, што школски новац многи председници пли кметови сматрају као новац за своје ноткусуривање и шиекулацију; сматрају за новац, о коме се не мора давати тачна рачуна. И овако руковање није само у овоме месту, већ у вншо места, која сам ја обшпао, а вероватно у многим местима у Србији. Још једна сметња овој школи и учитељу јесте, на жалост, и сам месни свештеник. Место да иомаже учитеља у раду, да се брине о школи као о својој кући, он јој је непријатељ. Па кад, ваљада, није могао довољно да напакости учитељу, он је деци. Од цркве била је сироведена вода за школу. Оп је из ипата иресекао воду, те тако сада деца, место здраве и лепе воде, пију пездраву.Свештеник се зове Васо ЈунгиК. У Цветановцу, срез колубарски, наишао сам на добру школу, на добре и заузимљиве грађане, али не и на . учитеља таквога. Овде је учитељ Симо ВлагојквиЛ, који води мало рачуна и о школи и о себи самоме. Он је отпочео рад у овој школи од почетка јануара, а дотле школа није радила. Рад му није ни мало за иохвалу и само са обзиром на кратко време рада, на број разреда и ђака дао сам му оцену једва добар. Али норед траљавога рада, код њега је још једна махна, која никоме, а најмање наставнику ложе служпти за углед. То је прекомерно ннће. II у оваком га стању виђају н грађани и ђаци, и разуме се да такав наставник нити може успешно радити у школи, ннти може нмати онога ноштовања, којега треба да има настивник и код грађана и код ђака. У интересу наставе и у интересу самога угледа наетавника Влагојевнћа, ја мислим да би га требало иреместити из овога места у друго, где би био аод непосредннм надзором уиравитеља. Не новрооветни глаоник 1899. т.

прави ли се ту, онда га ие треба ни држати у служби. У Доњој Тоилици подељена је школа: у I разреду радила је од 1. Фебруара Евгенија СавиКева, а у II, III и IV Војислав Гајић. И ако су обоје вредни раденици, опет их не би требало оставити заједно у истој школи. Гајићева жена, без икаква разлога, толико је љубоморна, да чини све могуће сметње учитељици, те ову доводи у врло незгодан ноложај и смета јој раду у школи. Мислим да би и за самога Гајића било згодно да добије школу где би или био већи број наставника или би био сам. У противном требало би учитељици дати које друго месго. У Осечини, ср. нодгорски, у IV разреду радио је Миљко ГрујичиК, који долази у ред вреднијих радника. Али на њему се впди, колико може село да утиче на човека, који се запусти. Својим понашањем и својим радом ван школе, није нпчим одмакао од сељака, те с тога и нема онога поштовања, којега би требало да има. На њега сам добно и писмену жалбу, коју овде прилажем. Но овој жалби, мислпм, не би требало дати велике важности, пошто је она потекда више и из личног нерасположења. Школске зграде У срезовима, које сам обишао, у опште школске су зграде добре. У доста места парочито су нодизане за школу. Али има и таквих згра \а, које би требало одмах затворити. У Крчмару, ср. колубарски, школа је стара кућица, тескобна, ниска и мрачна. Поред тога тако је трошиа, да прети скорим падом, јер је сада и једна страна темеља попустила. Ако би се и даље продужио рад у њој, могла би се догодити грдна несрећа. С тога сам мишљења, да ни у ком случају не би требало доиустити и даље учење у тој згради. Каква је ова школа, таква је и у Боговађи: стара, трошпа, врло неудесна кућа, преправљана од некадање механе. И у овакој страћари нроводе и дане и ноћи преко 60 ђака, јер је овде заједнпчко живљење због удаљености. Како сам сазнао још пре две године решено је да се ова школа затворп, али на велику молбу грађана и на обећање да ће одмах саградитн нову школу одобрено им је да ова постоји до прошлог Петров-дана, докле је и нова зграда требало да буде готова. Међутим чак се и не помншља на зидање нове школе. Мишљења сам, дакле, да и ову школу треба одмах затворити.

9