Просветни гласник

С Л У ж в в

Н И Д Е 0

03

испдаћеп у другој години, не сме остављатн нпкакав дуг за другу годину. Појави ли се каква неопходна потреба да се што више набави а иема се за то довољиог кредита, мора спаки директор, унравитељ, предходно тражити накнадни кредит и ако ја одобрим, онда тек може набављати, иначе без траженог накнадног кредита и мога одобрења не еме се одређени -кредит ни за једну пару ирекорачити. Тако ис.то ако би се и за илату иаставннка појавила потреба за већи кредит но што је у иочетку године одобрен, треба благовремено тражити а не остављати на концу године иди у другој години; учини ли се иротивно директор — управитељ — биће лично одговоран пред Главиом Контролом, са којом је у сноразуму ово наређење потекло. Рачуни морају на крају године бити сасвим пречишћени и закључени. Преноручујем Вам да се но овоме уирављате. ПБр. 786. . 24. јануара 1899. год. У Београду. Мипиетар иросвете и црквепих иослова, Андра Ђор-ђевиЋ с. р. Свима директорима средљих шхгола (Да набаве за гиколску кпижницу дело „ Финансије и установе обтвљене Србије" од М. ПетровиКа) У почетку прошле годпне, у издању миниетарства Финансија, иочело је излазити дело „Финансије и установе обновљепе Србије" од Мите Петровића^ значајно и свбјим предметом и својим обимом и врло богатим материјалом за нашу најновију историју. Препоручујем Вам да ово дело набавите за књижницу поверене Вам шкоде. Дело је подељено у осам ведиких књига, од којих ће већ и трећа књига за који дан бити готова. Свакој је књизи, у јаком пдатненом повезу, цена шест динара. Књиге се могу добити код свих окружних и среских благајница. ПБр. 17.855. 26. јануара 1899. год. У Београду. Министар аросвете и црквених аослова, Андра ЂорђевиЋ с. р. Свима надзорндцима иародиих школа (0 примању и отиуштању школских иослужитеља) У последње време учестале су тужбе од стране појединих управитеља и учитеља народних шкода односно шкодских посдужитеља, где се од стране општинских судова за посдужитеље школске узимају махом таква дица која нису ни за какву другу сдужбу, ла ни за овај посао.

Питање о посдужитељима школским то је иитање о чистоти и реду шкодскоме; а ово је опет питање о здрављу дечјем. Па да се не би ово највеће благо дечје доводило у опасност и да би се једном учинио крај споровима по овоме, нашао сам за потребно да наредим ово што иде: 1, школског послужитеља иогађаће само шкодски одбор, и то оао дице, које управитељ дотичне школе пристане да прими; и 2, шкодског послужитеља ако се покаже неуредан и немаран у вршењу дужности отнуштаће сам управитељ шкоде, који ће о томе само известити шкодски одбор и позвати га да иогоди друго дице. Препоручујем Вам да о овоме известите сне школске одборе и управитеље школа у повереној Вам ревизији и препоручити им, да се но овоме управљају. ПБр. 109. 6. јануара 1899. г. у Нишу. Мшистар аросвете и црквеиих аослова, Андра ЂорђевиЋ, с. р.

Свима иадзориицима иародиих школа (0 уредноме уиисивапу деце у народне школеЈ По чд. 14. закона о народним шкодама свако мушко и женско дете, које жпви у Србији,' дужно је да сврши основну школу. По томе, сваки родитељ дужан је да своју децу школује и да их уписује и уредно шиљо у јавну народну школу, где ће добивати оно образовање и васпитање, које је законом прописано као нотребно. По чд. 19. истог закона свако дете кад~ се уиише у народну шкоду мора је уредно и ноходити, а у противном случају за неуредно похођење шкоде биће ирема ч.л. 20. овога закона кажњени ђачки родитељи. Из шкоде не може се ни .једно дете исписати док је уредно не сврши, осем оних случајева, који су иредвиђени у члан.у 21. закона о народним школама. И поред ових јаспих законских одредаба, ири-. мећује се да многи родитељи, противно свему том^, не упнсују своју децу у јавне народне него у приватие школе, а иеки оиет пошто су унисади децу у народне шкоде одводе их из истих у приватне школе, не тражећи за овај свој поступак надлежног одобрења. Они то чине поглавито са изговором, што желе да им деца час пре науче по који страни језик. Овакво ноступање тих роднтеља сасвим је неправидно и закону противно, пошто наставни нланови и програми, а и сам начин учења и ред у приватним шкодама нису онакви, како ј.е све то прописано за јавне народне шкоде, те деца у нриватним шкодама не добивају оно образовање џ васпитање, које је као потребно законом ироии-