Просветни гласник

128

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

извршиоци одборскпх оддука): у Злоту, Јаблаш||ии, Кридом Виру, Бољевцу, Подгорцу и Шарбановцу. Највећа је иеуредност у томе, што се иредседници ни у кодико не старају даседеца у школу унуте, нити да се казне за недодажење ђака извршавају. Тако у Здоту не долазн 74 ђака, у Јабланици 31, у Кривом Виру 34, у Бољсвцу 38, у Подгорцу 32, у Шарбановцу 28. Ја сам био слободан у нротоколмма тих школа записатн наређење, да се све казне, које су изречене, изврше у року од 10 дана. Овде сам нак слободан замолити господина министра за наредбу, да се сви председници ,ових општина казне за овакву немарљивост према школи. Осим овога председник општине злотске има још многе неуредности, о којима ми је управитељ школе злотске поднео нарочити акт, који сам доставио министарству, а о којима сам се и сам личпо уверио. — Бивши председник онштине кривовирске пак чак је осудио кривовирског учитеља на десет дана затвора с тога, што је један део школ. дворишта хтео преобратитн у школску башту. Па чак и среска власт је помогла председпика у томе раду противу учитеља, одобривши ту пресуду. — Остале мање неуредности напоменуте су у листама и неуредности учитеља.

Овде ћу иак бити слободан само иапоменути још две ствари, које су се десиле на самом испиту. У Сумраковцу председник школ. одбора Жика Илић ипје хтео да иотпише протокол ни у мушкој ни у женској школн. Ја сам се задовољио иотнисима двојице одборпика, а предссдника сам доставио начелнику ср. бољевачког. У Шарбаиовцу ме ио свршеном нспиту у учионици 1 и припр. разреда мушке школе наиала и увредила мати г-ђице Милеве Павловнћеве, учитељице тога одељења, и то с тога, што сам њепој кћери забележио оцепу добар. Ја сам и о томе случају известио начелника ср. бољевачког. 0 осталим нриликама иак, које сметају да осиовна школа постигне свој националии задатак иоднећу господину мииистру но усменом наређењу нарочити извешгај. Благодаран госиодину министру и вазда на услузи 10. јула 1898. год. Београд. Надзорник основ. школа у ср. бољевачком, др. Стев. М. Оканови!., иисар I класе у министарству аросвете и дркв. нослова.

Н А У к д н

ХРАНА НАШЕ СЕЈБАЧКЕ ДЕЦЕ У 0СН0ВН0Ј ШКОЛИ од д-ра Милана Јовановића-Ватута нроФесора Велике ИГколе

— »Ко тијенајвећи ненријатељ?* •— »Нразна торбица«. Народна ииталица. „Бет Уегђгесћег ћа1 Јег 8(;аа1 аејпеп Апл^аН ће84е11(;; 8о1ие ет ћип§п§ез 8сћи1ктс1 п1сћ1 аисћ зетеп АгшаН Нпс1еп ?«'] 8опс1егеддегКад сам дочео проучавати питање о исхрани нашега народа, 2 ) беше ми најпрече, да потанко сазнам, како се он храни у добу свога првога развића, — другим речима :-како храпи свој иодмладак, сооју дсцу. Знао сам из искуства, што сам га стекао по разним крајевима оних обла1 ) »Злочинцу је држапа одредила браниода; зар да га гладно ђаче не може наћи?« Сондерегер. 2 ) Види; » Како се наш иарод храни*. — I Жито брашно; хлеб. — Веоград 1898.

Н А ,С Т Д В А

сти, где наше илеме живи, да баш у томе чини замапше погрешке, па да тога ради веома много — и бројем и снагом — губи, али нисам имао необоривих доказа, да и друге о томе уверим. Требало ми је, даклб, научне, на физиолошким принципима основане потврде том свом личном искуству. » Да до тога дођем, ваљало ми је поћи сасвим одређеним путем. Ваљало ми је прикупити што више поузданих и неоспорних нодатака о томе, коју врсту хране иаш народ деци даје, и колико од сваке врсте те хране наша деца дневно троше. Из тих података мислио сам физиолошки утврдити праву храњиву вредност те храие, па онда по томе оценити и сам начин исхране. Али је баш с тим нодатцима огромних тешкоћа. Мучно их је прикупити и код других народа, где се са сваком мрвом хлеба и другог јестива рачуна, а камо ли код нас, где се о томе слабо ко стара, шта ће и колико ће које