Просветни гласник

144

НАУКА

И НАСТАВА

рад, картонажу, итд. имају 30 часова паставе. а разредни учптељи, који предају стодарство и метадне радове, имају поред редовне наставе у своме разреду још по 5 часова у школ. радионицн, али за то п нарочитн додатак од 700 круна (1000 дин.) годншње. Улравитељи (нрви учитељи) имају 6—25 часова недељно, ирема броју и велпчинп подручннх им гакола. У недељним и вечерљим (продужним) гаколама учитељи имају по 0 часова недељно (за 30 недеља). 1 ) Ученици-це. У почетку пролећ. термина у прошло.ј години било је 24.323 деце, а на свргаетку јесењега термина било је 23.835 деце, у свима школама у Штохолму, (за 684 уч. више но у прошлој години). У свима основ. школама у Штохолму било је 676 одељења, а у сваком одсл>оњу било је просечно по З5.з ученика. Од целокупног горњег броја ученика-ца било је у 1-ој класи (разреду) 17.«%; у ТТ-ој 16.9%; у 111-ој 17 .б°/ 0 ; у 1У-ој 17.2%; у У-ој 13.з°/ 0 ; у У1-ој 10.1%; и у УП-ој 5.3%. Уаис нових ученика врши се 2 пут преко године, и то у почетку јануара и у почетку августа месеца. При упису у јануару месецу примају се деца која су навршила или ће навршити 7 година до 1-ог јула тек, године. При упису у месецу августу примају се деца, која су навргаила или ће навргаити 7 година до краја године. У ирошлој години уписано је које нових ученика, које ученика из досељених других школ. општина 5842 а исписано 5472. Од школе је одсуствовало : без оиравдаиих разлога 0.06%, дана, због болести 4 .48%, због немања одеће и обуће 0.44°/ о ; услед оправданих разлога 7 .76% од свију радних гакол. дана. Ученици су обавезни да посећују гаколу од 7—14 године. Но због сиротиње или других оправданих разлога ученици се могу и раније отпустити из гаколе ио свргаетку нижег течаја (12 курсева); али су п у том случају обавезни, да посећују вечерњу (продужну) школу. Веома незнатан ироценат деце не посећује школу. Учионице сусвудабез разлике велике, светле и удесне. На свакога ученика долази просечно но 1.5 □ П1. простора, тако да учионица са 40 ученика има 60 □ ш! површине. У по неким школским зградама има по 40-—50 ученица, а једна школска зграда, која се сада зида, пмаће ') Прошле године било је 56 одељења олих жкола, а у сваком оделењу било је просечпо по 2!) ученнка-ца.

100 учионица (са 4000 деце), и то ће можда бити највећа гаколска зграда на европском контнненту. Школске зграде су у опгате све (изузев једне која је одавно зидана) велељешта и велпка здања, која лнче на музеје и палате а не на основ. гаколе. У свакој учионици су обично 1—2 ормана за оставу: ђачкпх прописа, цртежа, учила итд. а сем тога и учитељев сто је тако нанрављен, да су и у њему 4 скриње горепоменутих ствари. Учитељев сто није на узвигаеном постољу (катедри), као гато сам то иначе свуда па другим местима виђао, но место тога учитељ има веома високу столицу, 'тако да може свагда да има преглед над целом гаколом. Одмах иза учитељева стола обично се палази велика и дугачка (3—ЗУ 2 ш.) школска табла, која је утврђена на зиду. Табла је само црно обојена и на левом крају за 1 □ га. истачкана за слободноручно цртање. У другим школама су оиет табле у великим лепо украшеним дрвеним рамовима и могу се спуштати и подизати на ниже и на више, кад како потреба захте. IIо негде су табле утврђене са стране и у средини у дрвеним рамовнма (ногарама) да се могу окретати веома лако и без икаква иапрезања. Али ни у једној учионици нисам нашао таблу наше конструкције. За брисање табле нигде се не употребљава сунђер, као код нас, но лЗнена крпа или утирач од вунена штоФа чврсто ушивеи. Но најбоље средство за брисање школске табле је парче руна укованог на једној елипсастој дагачици (да се лакше рукује њиме). То је далеко јефтиније и боље од сунђера а и дуго траје. Такав утирач за школску таблу сам виђао готово у свима бол>е уређенпм школама, а ја га могу преиоручити и свима нашим осн. гаколама, тим пре гато стаје тако мало, да га п наша најсиротнија гакола може набавити. Школске клупо су удешене за по 1 ученика, саО дистанцијом (од ивице горње даске —табле и предње ивице седишта), а обојене су жуто (флодер). Школске клупе су свуда чисге и у реду. Нпгде нисам нагаао да су клупе упрљане мастилом, игааране или зарезиване ножем као што се то у нашим школама често виђа. Ако коме ученику ири нисању, кане која кан мастила на клуну, он је одмах убрише влажним сунђерићем. Клупе прави једна овдашња столарска Фабрика по веома ниску цену (7—8 круна = 10—11 дип.). Све учионице снабдевене су гасним осветљењем, које је и веома потребпо, јер се често