Просветни гласник

196

НАУКА И НАСТАВА

не обрати нарочита пажња и надзор над њима, они почну наговарати своје уредне и добре другове, да беже од шкоде и иду с њима странпутидама, које после неминовно воде на робију То бива највшие с тога, што ова деда немају код својих кућа довољног и корисног занимања, но су бесиосдена и остављена сама себи, а и с тога, што родитељи не обраћају довољно пажње на ову децу. Шта више, често пута су баш и сами родитељи криви што им деда посгају оваква, јер они допуштају деди, или чак и натерују деду, да нуде и продају мимопролазећим новине, дуван итд. по улицама и пијацама, где се она навикну на тај улички и беспослички живот и па то трчкарање по улицама, па после сматрају сваки уредан п правилан рад као право зло. С почетка таква деца почну почешће да изостају од школе и морају да се доводе у школу нреко иодиццје, или нреко служитеља шкодских, за тим се опомињу и казне, но све то не помаже, она продуже бежати од школе, и ако и родитељи дозпају за то и почну их кажњавати, она се наскоро после ни код кућа не сврћују, и често пута и сами родитељи не знају, где се задржавају преко дана и где поћивају. Има пак и таквих случајева где су и сами родитељи толико неразумни, да пеће да их прокажу. У највише случајева школа не може ништа да учини за поправку ове деце. Ја ћу овде укратко иоменути, шта се све предузима од стране шкоде и шкодских власти у оваквим случајевима у Шведској. Кад које дете иочне ночешће изостајати од шкоде, онда га први нут учитељ посаветује и опомене да то више пе чпни а други пут га и казни. Ако дете још који нут изостане од школе, онда је наставник дужаи, да оде дично до његових родитеља и да се извести за што учеиик не ноходи шкоду и да иосаветује родитеље, ако је до њих кривица, да дете уредпо шаљу у школу. Но често пута је то све узалуд. У том случају учитељ доставља то школском управитељу („првом учитељу"), а овај квартовском чиновнику. 1 ) Он их преко својих служитеља доводи у школу а њихове родитеље призива, саветује и ономиње да уредно шаљу своју децу у шкоду. Но ако и то ') Квартовски чиповииди (Ко1е-тап) су од ирилике оио што код нас киетови. Штохолм има 23 таква чиновиика. Њихове су ноглавите дужиости: да се старају о нрикупљању иорезе и о осиов. школама. Они воде бригу о томе, да ли сва за шволу дорасла деца (нрема списковима школ. уиравитеља и свештеника) лоходе школу или не. Према доставама уиравитеља он доводи иреко својих служитеља у школу деду, која често изостају и призива и саветује родитеље да уредно шаљу своју деду у школу.

не помогне, он то доставља нреседпику шкодског одбора или самом школ. одбору. Преседник школ. одбора или школски одбор нозове и децу и родитеље и посаветује и оиомене обоје. У иајсрећнијем случају родитељп обећају да ће чинити све што до њих стоји, да им се деца иоправе и буду добра; често пута нак родидитељи отворено кажу, да неће да се брину о тој сгвари. Други опет веле, да су и сами ради да то чине, али не могу, јер су већ сваку власт над својом децом изгубиди. И често нута ствар и осгане на томе. Јер шта може и да чини школски одбор даље ?• До душе у овом случају може се као крајна мера применити §51 школског закона који гласи: ;; Ако све те опомене буду бескорисне и узадудне, могу се деца одвојити од својих родитеља иди старадаца и дати другим особама па бригу и старање, а родитељи или стараоци дужии су у том сдучају, да плаћају све трошкове око издржавања и школовања дечјег. Но ово је једна веома незгодна и тешка одредба законска, која се ретко кад може применити, јер су родитељи овакве деце махом Фабрички радници иди иначе људи из најсиротнијег сталежа, те се с тога и ови трошкови око издржавања деце ие могу од њих да наплате, а сем тога за овакву децу, неопходно је иотребио, да су сасвим одвојепа од својих бивших неваљалих другова и нод нарочитим надзором и пажњом. А све ово могуће је само у нарочито за то уређеном васпитном заводу. 0 овоме школскоме злу у ведиким варошима почело се озбиљно размишљати у Шведској, и оиште је мишљење, да је заиста важно и потребно за шкоду, да се ослободи овог елемента, који омеће и квари редован п правилан рад њен. Родитељи и стараоци такође имају нрава да захтевају, да се њихова деца осдободе неваљалих и нокваренпх другова, да не би п она постала таква. Но у исто време дужност је да се покуша и нађе који начин да се ова деца врате на нрави пут, јер су опа често пута и без своје воље овако рано пошла странпутицом а услед рђавих околности и придика. Без сумње, најбољи начин да се ова деца поправе јесте тај, да се она за неко извесно време сасвим одвоје како од своје куће тако и од својих рђавих другова и да се сместе у један нарочити завод а под строгим п озбиљним надзором, где ће се поред остаде наставе забављати ручним радовима,. који одговарају њиховим годинама и узрасту. Ручни радови су