Просветни гласник

198

НАУКЛ

И НАОТАВА

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У СРБИЈИ ирве половине овог века

(Наставак) Односно зграда, у којнма су школе постојале или отваране у време првог устанка, врло мало знамо, готово ни мало. Зна се, да је у Београду за оне 'Гуриће узета једна џамија, и ту је смештена школа. Није немогуће да је то учињено и по осталим градовима. Односно школског намештаја такође се ништа не зна. Имамо само на једном месту помена о некаквим школским клупама. Тако у животу горепоменутог Јована Ранчића, учитеља у Смедереву, вели се: да су до његова доласка, дакле до 1806., деда у смедеревској основној школи седела на земљи као Турићи. Кад дође Јован, он дозове дунђере, те начине клупе, а деца заседну, и наместе се како треба 1 )

Да ирогледамо и нредмете, који су се учили ио основним школама првог устапка. За то имамо већ више података или боље да кажсм помена. Још из ранијег времена, из времена кад је прога Матија Непадовић учио, зна се да је постојао некакав московски буквар, кога је он назвао „врлетним". Који је то московски буквар, какав је бно, нисам могао дознати. Али тај московски буквар није онај, што јо 1824. год. издан нод насловом: „Началное учеше человћкишг, хотлштимђ учитпсл книгђ божественагц) писашл", само је ово, мон:е бити, неко новије издање. Рекох може бити, јер у оно време било је две врсте руског буквара, један ширег обима а други ужег. Који је прота Матија имао у рукама тешко је рећи. С опе страпе Саве и Дунава било је већ последње две деденије прошлог века не само штампаних буквара но и упустава како да се учитељи понашају при иредавању деци. Од тих буквара, издања од разних година, мислим да су учепици првог устанка имали поједине примерке и по њима учили читати. Како и на који начин, видећемо ниже. Да су заиста буквари из Аустрије доношени у Србију тврди она белешка из номенутог писма Миленку Стојковићу. Из ње се види да је Миленку још 16. маја 1806. године послано 50 буквара да их подели деци. Осим буквара у ондашњиге школама учило се још неколико предмета. Баталака у својој историји вели: да се у већој класн нормалне школе учио асалтир, катихизис и свештена историја, за тим вели, да су се у рачуну деца упражњавала и обучавала се у иојању црквеном. Из живота Јована ') М 7ј. МилиКевиА, Помеиик, стр. 027.

Ганчића, смедеревског учитеља, види се да се у ондашњој основној школи учио: словенски буквар, часловац, исалтир, свештена историја н катихизис. А видели смо да су Миленку Стојковићу послати буквари, исалтири,часловци, численице (рачунице), слов. граматике и молитвеници. Из свега овога дало би се закључити да се но основним школама првога устанка учио: буквар, часловац, исалтир, слов. граматика, рачуница, катихизис, свештсна историја и читање молитве из молитвеника. Никако се ие сме тврдити да је овако било у свакој школи онога времена. Било је школа и учитеља, који можда нису имали ни једне од горе поменутих печатаних књига, јер их није могао набавити и онда је учитељ писао слова, изговарао их и гонио ученике да их они изговарају и пишу. То је било, као што ћемо видети, чак и у Милошево време носле 1830. године. Са књигом печаганом у оно време јако се натезало, не само код нас, јер Србија тек делимице беше се отарасила Турака, ио и код Срба у Аустрији. Школа код аустријских Срба ночела се боље развнјати тек од кад дође за митроиолита Стеван Стратииировић. Према предметима, које су ученици учили и делили су се једни од других. Местона разреде делили су се на: букварце, тј. оне, који су буквар учили. Тоучење могло је трајати годину дана, по некад и више апо некадмање, какав је кад ђак био. Али за све време док је ученик учио буквар звао се букварац, па макар то трајало и три године. Кад се свршавао буквар, тј. кад се „ изучио" онда се прелазило на часловац. Учеиици који су учили часловац звали су се часловци. И овај курс учења часловца могао је трајати годину дана, а могао је трајати и више; требало је свршити цео часловац иа тек онда прећи на исалтир. Тада су се ученици звали исалтирци. Нрема овоме изгледа да су се учепици делили на три разреда, а обележје разреда и спреме ученичке узимало се но томе да ли учи буквар, часловац или псалтир. Иоред ових, као главних предмета у појединим класама, учило се још што. Тако у букварима последње деценије прошлог века, било јејош и неких молитава; за тим на крају и таблица множења, што ће рећи да су букварци учили и по мало рачуна. При крају тих буквара осим таблице множења налазила се и таблица бројева, нрво црквених, за тим арапских и најпосле рнмских ци<&ара. На основу онога, што говори Лазар Арсепијевић н букварци н часловци н псалтирци у Београду делили су се на три класе. У првој класи био је један учитељ, а у другим двема (мислим, да ће бити у другом и трећем разреду) био је други учитељ. У овим двема вшпим кла-