Просветни гласник

29*

К 0 в ч

Е Ж И '11

229

у другој књизи, заједно са Фрагментима нађеним у његовој носмртнини. Ову нрву књигу приповедака творца савремене нриповетке у нас краси веран и леио израђен лик Лазин. Али има још један драгоцен украс овој књизи —- предговор приређивача ове књиге. То је читава студија о књижевноме раду Лазе К. Лазаревића, у којој је врло савесно и зналачки аналисан готово сваки мокрет пера великога приповедача, чиме су и приређивач и Управа Српске Књижевие Задруге, као и Лазиштм ириповеткама, у истини врло задужили Задругине чланове. Ириповетке је приредио за штампу и иредговор књизи написао проФ. Л>уб. Јовановић. * Горе доле по Мануљу. Иутничке црте. Написао Др. Милаи ЈовановиК. Београд. Штампано у Државној Штамиарији Краљевине Србије, 1898. 8°, стр. Т1Х и 160. У четвртој књизи последњега кола Срнске Књижевне Задруге, 47. по реду, иисма су пок. др. Милана Јовановића, која су раиије излазили у Српској Зори и Српским Илустровапим Новинаиа, под натиисом „Горе доле по Наиуљу", под којим их је, ево, и Задруга штампала. Тих је писама дванаест на броју: Посвета Љубомиру П. Ненадовићу, Једна ноћ, Напуљ некад и сад, Први корак, АмФитеатар, Напуљско тројство, Помпеја, Још једно гробље } Шетња назад двадесет векова, Међу споменицима, На Везуву, Офелија. Сва су уметнички израђена, да ни мало не уступају нутничким цртама др. Јовановпћа, које је већ Књижевна Задруга штампала под натиисом „С мора и са сува" и „Тамо-амо по Истоку", а које су се врло допале читаоцима Задругиних издања. Ова је књига украшена и ликом др. Јовановића, који га нриказује, какав је био у млађим годинама. Ту је и опширна биограФија и оцена рада пок. Јовановића од Андре Гавриловића. Сама писма приредио је за штамну др. Ннкола Вулић, који је исправио правоиисне и језичне ногрешке, којих је у нисмима било ; иснравио недоследности у ди.јалекту; превео и додао овој књизи два писма Плинија млађега, у којима овај, као очевидац, описује прву ерупцију Везува, о којој Јовановић у својим писмима често говори. ГЈриређивач је још додио својо напомене, у којима исправља историјске, тонограФске и др. грешке, којих је у писмима. Даље је додао речник, у коме су истумачене стране речи, које је Јовановић у овим нисмима употребио, и карта Напуља, на којој је, у колико се то могло, све што се из околине напуљске помиње у писмима Јовановићевим. * Уједињење Немачке. Написао др. Драгољуб ПавловиК. Штампано у Државној Штамнарпји Краљевине Србије, 1898. 8°, стр. УШ и 304. У овој је књизи Српске Књижевне Задруге, 48. по реду, „Уједињење Немачке", које је нанисао ироФ. Опште Историје, новога века, на нашој Великој Школи, др. Драгољуб Павловић. У овој књизи се ириказује једна од највећих политичких творевина нашега столећа, уједињење воковима раско- I

маданога немачкога народа, у коме видимо победу идеје народности, која је једно од главних обележја деветнаестога столећа, и чију потпуну победу ишчекујемо и ми и толики други народи. Да би процес уједињења немачкога народа био што јаснији Задругиним читаоцима, писац је, и ако у кратко, изнео и прошлост немачкога народа, не само скорашњу но и давнашњу, овлага оцртавши најзнатније моменте из немачке историје. Овога ради цела књига је иодељена у пет неједнаких одељака. У нрвоме се одељку ириказује ирошлост Немачке до реФормације, и ту се црта ностанак и развитак иартикуларизма; у другом одел,ку се износи историја Немачке до Француске револуције; у трећем је историја Немачке за време Француске ревоЛуције (1789.-1815.) ; у четвртоме је Немачка за владе Вплхелма I, и у петоме одељку се говори о Вилхелму I, оснивачу немачкога народног јединства. Уједиње немачкога народа описано је са пуно симиатија нрема овоме значајноме догађају. Нека би само читаоци пажљиво ироучили сваку страиу ове ваљаие књиге и добро се уиознали с путевима и великим жртвама, којима је немачки народ остварио свој идеал о народноме јединству, како би били што спремнији, кад буде куцнуо час уједнњењу српскога народа. * Векфилдски Свештеиик. Написао Олив. Голдсмит. С енглеског превео др. Љубомир НедиЛ. Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије, 1898 . 8°, стр. XXVII и 176. Векфилдски Свештеник је једно од најзначајнијих дела у богатој енглеској књшкевности, у коме се просто и нриродно прича историја једне честите иородицо. „ВекФилдски Свештеник није, као што нреводплац примећава, само да нас забавп, него и да с њпме другујемо. Књига је да нам се нађе у свима приликама живота. Када нас све друго изда; када прохуји младост; ороне здравље; изневери срећа; и нестане пријатељб: књига остаје да нас разговори, да нас поучи о животу, да нам иружи утехе, и окрени нас надом. То је што је за нас књига; и "таква је књига и овај роман". Само онп читаоци неће у први мах бити задовољни овим романом, који читају прииоветку или роман само тога ради да убију досадно време или да задовоље своју радозналост, на траже од књиге, коју читају, да их сваком својом страном одржава у нестрпл>ењу инеизвесности. Али ће зато бити доста читалаца, који ће уживати у оној природности и простоти, којом се ирослављени писац одликује у овоме своме најбољем делу, и ти ће овај роман читати и прочитавати, јер је ово „књига коју вреди прочитати, не једаниут или двапут, него читати је више нута, и враћати се на њу, и онет је читати". * Искрице. Наиисао Никола Томазео. Београд. Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије, 1898. 8°, стр. XXX и 81. Још у позиву, којим су позвани задругари да ступе у Сриску Књижевну Задругу, било је обећање, да ће у издању Задругину бити штамнане Искрице Николе Томазеа, Србина Шибеничанина,