Просветни гласник

268

НАУКА ii

ИАСТЛВА

звати, крајњом невештином и иеумешношћу енојом. I Да би се ово још боље показадо, ми ћемо најнре хронолошки изнети све радове, који су код нас у новијој нашој књижевности изашди. [Преводе из старије, иокрајинске књижевности нисмо прегледали, јер 1 !х све прегледати можда би било и немогућно из разних узрока, а она је сва нама тако нрилично туђа, да баш не би изналаз таких нревода донео бог зна каке практичне користи, баш и кад би се пренебрегао тај разлог: да ли би се у опште, због реткости књига, могли ако не сви, оно бар већина наћи. Хрватске и све друге латиницом штампане преводе такође нисмо ирегледали,једно, што би се нсто тако морало премного иатезатп с набавком тих књига или листова, у којима су штамнани, а онет не без погибли, да би их нам се прилично измакло ; друго, што је у њих већ било покушаја — Костић В. Ј. израдио јег. 1869. „Пријеводи римских класиках у Хрвата" — да се та ствар пречисти, те ако би се иродужили до данашњег дана могли би у свези с нашим радом иравити органску целнну ; и треће, што и највише њихне установе врло радо при тим преводима прећуткују име српско]. После хронолошког прегледа, који ће бити нем показивач, прећи ћемо на преглед превода по писцима, те ћемо на тај начин и при овако скученим и кратким обимима што јасније изнети хисторију њихову. Још одмах с почетка папомињемо, а на јсдном од даљих места ћемо и образложнти своје мишљење. да ми нросто не можемо бити критичар сваког иојединог превода до ситнице, но да ћемо као бесиристрастан хисторик од сваког праведно истаћи опе црте, које га износе у правој светлости, а узети их оиолико, колико по свом положају и вредности заслужује који од њпх, па их тако поређати, да се сваки у достојној светлости и истинској вредности јави, суд ће пак сама хисторија дати.

Хронолошки преглед 1811. Ж Т. Цицерона изт> VI књигв о свободноап. народном нравлонш СцхЈГЈона сонт,, ст, латинскоп. на сербсш8 лретолковао Николап Шимичг, Венгерскихт, Пра†Адвокатг, Свободнаго и Крал^вскаго града Сомбора Сенаторт>. — Вт, Будим^ Градђ Писмонђ Кралђвскаго Свеучилшца Унгарскогв 1811. 1825. У „Л ^тоииси Сербске III частице" има „Нисмо 3. Л. А. Сснеке, ®1лосоФа о прштелт.ству" и „Избранна изреченн1а из книга Сенекини превео Г. Г (еоргијевић). 1826. У „ЛЉтоинси Сербске III частици" има два нисма Л. А. Сенеке фКлософз и наставак „Избрана изреченја из книга Сенекини" онет у преводу истог Г. / п (еоргијевића). 1826. У „Л^тоииси III часгици" има на 100 страни.

„Кнб. I 3. Цгцер. дужности" нревео * * * (т.ј. нема нотниса). 1827. У „Л'ћто1шец Сербске I часгици" нма од онога горњог наставак а уједно и свршетак. 1827. У „Сербско Л'ћтониси 111 частнци* нма „МилЦ1ад" с примедбом да јс „нзт> Корнелгл Нсаота " ировео М. СвстиАо. 1827. У „Л^тониси Сербско IV частици" нма „Животт. ©омистокло†изђ Корн. Нспоса " нревоо М. Свети &Ђ. 1828. У „Л^тоннси Сербска II частици" има „Изт. Корнелгл Неиота Ајшстндђ " — превео М. СветиК',. 1828. У „Мјесецоелову" изашао је нете године „ПаусашасЂ вождђ Грка" из Корнелгп Иеиота ■— с латинскои. * * *. 1828. У „Л$тониси Сербске IV частица" има , Изђ Корнелгп Неиота Паусанпасв" — Иревео М. СветиИ. 1829. У „Л г ];тоииси Сербске I частици" има „ Цимонђ" [изђ Корн. Неаота ] — превео М. СветиКг,. 1830. У „Л1 .тониси Сербско II частнци" нма „[ Изђ Корн. Неиота ] ЛЈсаидорт," — нревео М. Свети&о. 1830. У „./Гћтописи Сербске II частици" има ово: „ Парадоксонт, I [ Изђ Цицерона\ " нревео М. СветиЈгЂ (?) 1830. У „Сербск1и Л^тоиисђ частица IV" има Циц. Г. [с лат.] превео -/. ЖивановиЛг,. 1830. У „Сербска Пчола," има од Цицерона „Сант, СцШоновђ " нревео II. Стиматовичљ мудролтбги слншателћ. 1831. У „СербскЈи ЛФ>топнсђ частица III" има „0 сазаклепоо Катилиио" изђ Салуетгл нревоо II. ТеодошвичЂ. 1832. У „Сербскпг ЛФлопнс частица III" нма наставав горњега. 1832. У „СербскЈи Л г ћтописЂ частица IV" има наставак н свршетак горњег. 1832. У „Сербск10 Л '1; тописђ частица III" има Цицеронова нисма: а) Сервш СулпипД Ц'1'церону: в) Одговор на писмо Сулпицијево ; с) ЦЈцероит, Цесару" — нревео Н. Демсли&Ђ. 1832. У „Сербекш Л^тописђ частица I" има „иисмо II. Сенеке к Луцел1к)" иревео Ант. АрновлЂвв Адвокатв. 1833. У „Сербскш Л^топист, частица IV" има „писмо Сенеке " [кнв. I писмо 5.] иревео А. А. А. 1834. У „Сербсии УИггоиист. частица III" има „Слово Цицерона за М. Марцела говороно" нревсо С. II. 1834. У „СербскШ Л 'ћтописЂ частпца 111" има „Пнсмо вдно Кал Нлингл Цецилгл второп." нровео М. Костичг, учителв. 1834. У „Сербсии Л^тонисђ частица IV" има „Асиасиа" [ Сгс. с!е 1 пуоп 1. I. XXXI] превео * * * (т.ј. нема нотииса). 1836. „ДијалогЂ о нрштелвству" Цицерона, у Београду 1836. иревео 1'ригорге ЛазиЉ. 1838. „Примј'1>ри доброд^телвн изђ разнн латинскн подлиника скунл г 1;ни" Мат. КостиЛеми. Изашло сом тога још 1840. н 1844. 1842. М. Т. Цгцерона Тускулаиска Исниташл, у Бочу 1842. нревео Јаковг ЖивковиЧЂ. 1842. У „Иештанско-Будимскш Скоротеча" число 44. стр, 268. „0 лгобави кт. домовини" [Из% Валергн\ превео Ђорђе ЈовановиТл.