Просветни гласник

34*

НАУКА И НАСТЛВА

1842. У „Сорбскш Народши Листђ" число 17. стр. 133. има „Слово, коим7, се Аннбалт. одђ Сц '1П10иа мирт> искао" изђ Ливгн кш,. 30. гл. 30. превео Матеп Костич1> свештеникг,. 1845. Корнелие Непотг, у Нов. Саду 1845. превео М. КостичЂ. 1854. Марка Тучпа, Цицерона књига о дужностима сђ латинскогЂ Григорие ЛазиГл. Издало Друштво Србске Словесности у Београду 1854. 1857. У „Шумадинка" Бр. ~8. стр. 29. има „Слово Дар1л своДм воиницима" сђ латинскогЂ Ђ. С. Симчјл VI. 1857. У „Шумадинка" Бр. 12. има „Слово Александра Всликогђ своимђ воиницима, сђ латинскогЂ превео уч. VI. разр. Милош ЗечсвиКг,. 1857. „ЈКивотђ Александра ВеликогЂ цара македонскогђ" од Кв. К. Руфа, с лат. нревео Стеванљ ИавловиТњ у Бечу 1857. 1859. „Животђ Кнел Јул. Агриколе" од Корн. Тацита, у Нов. Саду 1859. нревео Стеванг ПавлсвиТл. 1864. У „Огледало Србско" има од уреднпка „Изђ Цицеронове Филиповске беседе II. краи* превео М. СветиТл. 1807. У „Матици" бр. 19. и 20. „Беседа Каја Марија" \Ва11инГ. 1и§. 85.] нревео Ф. ОбркнежевиТљ. 1881. У „Српске Илустроване Новине" бр. 3. стр. 35. има „Два писма Плинија Цецилија Секунда К. Тациту о смрти свога ујака при везуском потресу" нревео Д-р С. П. 1881. У „Српске Илусироване Новине" бр. 11. „11исмо Л. Анеја Сенеке свом иријатељу Луцилију иревео с лат. Д-р С. II. 1882. У „Српске Илустроване Новине" бр. 16. има „Седница римског сената, држана 5. децембра године 63. пре Христа" у којој је готово све превод две беседе из Салустија од Ј. Туромана. 1882. У „Српске Илустроване Новине" бр. 18—22. „Шоста књига Луцнја Анеја Сенеке о трусу (потресу...) превео Др. С. П. 1883. „Четир говора Цицеронова против Катилине, прештампано из неколико Летописа, иревео с лат. Милан А. ЈовановпТ,. Н. Сад.

Наиомена 1. Овде ћемо изнети неке ствари, за које изреком стоји, да су с латинског нреведени, али које М11 крај свег тога и нп уврстисмо у рсд превода из класичне латинске прозе, па их према томе прегледасмо, а изнећемо и разлоге, са којих смо та'ко ностуиили. 1768. У „МагазинЂ славено.сербскШ Венецјл" има на стр. 70—71 у 25 редића неко „нисмо Кесара Диоклитилна к ђ далжатин скомг народу". Иод напоменом каже се, да је преведено са самог оригинала [које се находи у цесарско-краљевској библиотеци у Бечу]. Ми га ннсмо прегледали: а) што држимо, да се ово не може урачунати у књижевност, јер се: закони, наређења, дипломе и не рачунају у њу, а ово је ннсмо таке врсте; и в) што нисмо ималн ни орнгинала ни верна прениса. У остћлом српски је језик тако р!>ав, да би превод осудили, ма н најтачиији био.

1812. „НачинЂ како се одђ слаткога сока кукурузовихђ стеблЂ — сурупЂ и шекерћ произвести можетЂ" с ђ латинскогЂ. 1812. Ово смо делце само зато ставили у иапомену, да се доцни.је нс би ко поправљајући нас преварио, јерје ово превод неке обичне књижице, која је кра.Јем нрошлог века изишла у Германији на латинском. 1834. У „Сербсми Л'ћтонисЂ I, II, III, IV частица" имаде у свакој по један „преводЂ сђ латинскогт, I) „Н^колико р'1;чи о неоц'ћнимоИ ползи..." Свободно сђ латинскогЂ превео 11. БороцкГп. Ова је ствар ио нагаем уверењу оригинал, а нревоводом је названа с тога, што у њој имаде доста цитата из Марка Аурелнја, но како је овај писац писао јелински, то би овај „иреводт," баш и кад би то био значио иревод с нревода и иојамно да га не бисмо прегледали. II) „ИадЂ подчин г 1;ни умерено владати иохвала е" сђ латинскогђ превео М. КостиТл. Овом преводиоцу човек не може никако да нађе ауктора, а он га по нравилу никад не иставља, и ма да је ствар доста личила иа радове Валерија Максима илн Гелија, није била ни од једног ии од другог. Нисмо, дакле, могли наћи оригинал, па је нисмо ни прегледали, али као што ће се видети нз доцнијег прегледа, где ће нам се М. Костић нојављивати као нреводилац, он је тако несрећно владао својим рођеним језиком, да је наш суд готов, чим видимо, да је његово име нотписано. III) „Старм Римллна и другн Народа закОни и начинЂ о васпитан'1'к) д'ћце" превео В. Еороцкш. Све оно, што смо напред рекли у првој частици за „Нћколико рћчи" може се потпунце нренети и на овај његов „нревод", а стил овога писца исти је, као и свих његових једновременика, рецимо као и М. Костића тако, да смо тиме сасвим довољно окарактерисали г. В. Бороцког, баш и да је био нреводилац. IV) „0 нужди воспиташл" превво В. Бороцкш дШучитем. Ио мшем уверењу и при овој сгвари може се казати све оно, што и за Летонис I и III частицу. 1837. У „СрбскгК НародшН Листч," число Х1Л1. сгр. 232. има „Освћта е дћло безчовечно" сђ л атинскогђ М. КостичЂ. И мало пре рекосмо, да је његова особнна не рећи никад, одакле је извесну ствар иревео, тако и ово није означио, те га не могосмо наћм и не нашавшп оригинала нисмо могли ни ирегледати. Обраћамо пажњу, да нам се чини е ће ово бити из Гелија, али не могући наћи места у оригиналу, нисмо се уверили Ну свакојако, ова малена стварчица иреведена је тако грубим и наказним стилом и тако ненравилиим језиком, да би и најмилостивији оцењивач одмах одбацно. 1833Ј4. У „Голубици са цв 'ћтомЂ кн&ижества србскогв" има неко „иисмо Диогеново о слабости лидскои и изђ ове ироистичућима готово непобеднмима препонама праве истине" стр. 31—41. сђ латинскогт, К. ЂранковиТх. — Нама је латински оригинал овога иисма сасвим непознат, јер оно није из дела Бм§ешб БаегШ, а већ иозната навика иаших иреводилаца, да не означе име писца, спречила нас је да му нађемо извора,