Просветни гласник

наука и настава

270

зато га и нисмо ирегледали Мсђутим ми одмах износимо наше решен.е: Није иотребно читати иисмо, да би се добио иојам о стилу иреводиочевом, и сам је натнис довољан (!!). 1843. У „СрбскШ Народши Листт," число 3. има оиисан1е Скитне" (но Јуетину) одђ В. Бороцкогг. Оио „ио" може значити и извод и иарафразу и нревод, али баш да је и ово послсдње, из класичне латинске нрозе свакојако није. — У мало доднијем числу 35. има „Пресуда Марка АуреЛ1Л проти†Фрумента" •— Стеф. НоваковиКг>. И ако иисац не каже да је превод, то се видп на први иоглед, али, додајемо ради потпуиости, никако није из класичне латинско прозе. 1846. У „Србскш НароднЈи .'!истт," число 15. нма „СмертЂ ©емнстокла" изт, М. Аурелгп нревео Јосифг Шевичг>. Ми смо мало час горе рекли, да је тај писац нисао јелински, а што су наши нреводиоци иреводили с латинског то је само значило превођење с превода. Јасно је сем тога н то да ти иреводи не долазе никако у класичну латииску прозу, јер су миоги и из осамнаестог века, те зато иисмо ни то ирегледали. Само ради управљања доносимо, да је у овнм новинама често донесен којп чланак с потиисом ст> латинскогт,, што иикако ие треба мислити, да долази у наш посао. Таки су ннр. Хаџићеви преводи из Кантелија и Бороцког превод „писма иапе Иноц. III" ит.д.

Наиомена 2. Покрај ових ствари са које смо дади разлоге, што их нисмо прегледати, има још ове три, које на нашу жалост иисмо могли никако наћи да ирегледамо. Ту су ове три од већ пама иозиата нреводиоца: а) Матеје КостиАа дело »Прем'1ри доброделби...* нисмо могли никако пабавити, ма да смо све давали само да до те књиге дођемо. Најносле остависмо се узалудна труда. Лодино, што нас теши то је што је то дсло Матеје Костића, а већ се зна, шта је то. б) Матеје Коетича превод ДориелЈе Пеиост,«. Што год ('мо рекли за горње дело Костићево вреди и иа оно, и не знамо, какав је то готово чудноват случај, да баш Костићева дела не могосмо иаћи, али и онет нам је то утеха, што су дела баш Костићева. вј Григорија АазиКа превод Дицероновог »Дијалога о иријатељству« такође не могасмо нигде пи иоруџбипама наћи. Али нама је Лазић довољно и нознат и окарактерисан другим својим много већим нреводом Цицеронових књига »0 дужностима*. Све три ове књиге налазе се но сниску у срнској народној библиотеци у Веограду, али за све време овог свог рада, догод смо их тражили, добивасмо увек иостојан одговор: нису те књиге ту.

Наиомеии 3. Преводе, т макар то оила дела и класичних латинских нрозаиста, нисмо ирегледали ако нису били нревођени неносредно с латинског језика, но с кога другог: немачког, Француског, руског. Као нример само навидимо : 1846. У »Подунавци« имаде чланак с натнисом: «Сузаклетва Филотене нротивч, Александра® и ма да је ово био иревод из Кв. Курција Руфа, нисмо ирегледали, иошто је означено »с францус.'"

дКринт, изт. Сенекит,1 20 нисама« нревео с немачког Сава Поиовић, зато што је с тог језика. Од овога чини једнно узузетак 'Борђа Срдића превод »Сна Сциниоиовог« из Дицерона по Франц .-руском, а разлоге, који су нас руководили, да то учинимо, ми смонзнели, нри нрегледу нревода Симићевог истог дела, где је и нреглед Срдићев. Напомена 4. Дела или расираве оригиналне, у којима су већим или мањим делом унотребљаванн цитати из којих латинских класика, а нрозаиста носебице, нисмо нрегледали, а разлог је сасвим јасап: Ко би могао нретурити све снисе и расираве и нрегледати, који су и колико нреведени и како цитати из нрозаиста латипских Кад се томе дода још и то, да се врло често ири цитатима, каже само: »каже тај и тај а не означи и место, на ком су те његове речи, и још мање изнесу оне уоригиналу, види се, да би то био најтежи носао, а не би доиосио никаке корнсти. Тога ради нисмо нрегледали ни лене Николајевићеве преводе у студији о Тациту, али смо од овог изузели само једну раснраву: (| Седница римског сената држање 5. децембра 63. год. нре Христа« Јована Туромана, која је изашла у »Српским Илустрованим Повииама« г. 1882. јер је у њој готово једино иревод две беседе из Салустија. Али о томе на свом месту. Овде додајемо, да и разне сентенце и мудре изреке, као и аФоризме и њима сличне ствари нисмо могли иреглсдати из оиих истих разлога, које смо изиели за цитате латинских прозних иисаца.

Напомена 5. Познато је, да имаде и данас литерариих хисторика, који обрађујући латинску књижевиост само оно рачунају у класичну књижевност њихову, што уради М. Т. Цицерон и његово доба: При том и таком свом раду они се ослањају на исказ два највећа латинска човека из тако зване сребрне нериоде њиие књижевности, од којих једап каже: Што год има сјајпости у латинској књижевпости, коју оиа истиче или чим надмашава ноноспу јелинску, цветало је за време Цицероново. Сви велики духови, који нрибавише светила иашој књижевности, тада су рођени« (Сепека); а други. ( ,11осле битке код Акције, кад је ствар дошла до тога, да се све преда у руке једног човека, несташе велики духови" (Тацит). Ми нак идемо за оиима литерарним хисторицима, који видећи и носле Цицерона таке огромне духове, као што су Тацит, Сенека, Квинтилијан и Плиније, не могу нристати, да се овима одрече име класика, те и ако донуштају, да се Дицерон и његови вршњаци мећу у златни нериод латинске књижевности ииак сматрају за класике и све нисце сребрног периода — до Марка Аурелија. Нарочито то додајемо овде, што ћемо као што се види и из хронолошког нрегледа, идући за тим литерарним хисторицима, као нрсводе из класичне латииске нрозе сматрати и многе друге а не само Марка Тулија Цпцерона и вршњаке. Још паномињемо, да смо нри нрегледању ових иревода унотребљавали најбоље коментарисана издања латинеких класика и нрема њима смо нрегледали преводе. Само код оних, који су нарочито озпачили, којим су се текстом служили [а такав је једини Д-р С. II.] унотребилп смо дотичан текст* Нреводе паших ареводилаца писмо ншде уиоре/јивџли с иреводима класика у других културних народа: Немаца, Француза и Руса и т. д. и то из тог разлога, што смо ми веК истакли, гага су најглавнији захтеви нри нревођењу н какве ми преводе сматрамо за једино тачно и достојно и|)еведеие, па смо тога. ради држали, да ће сваки Србин, ако је уз то