Просветни гласник

282

к о в ч

Е Ж И Ћ

дари. — Са се: 1) вуцарам се: вуцарати с.в по туђим кућама. 2) вуцара се, вуцарају се, трпно: ствари му се вуцарају но соби; вуцарањс, ср. глаголска ииеница. [Из »Дотатка Вукову Рјечниву* од Д-р Б. Тзерића\. жеглица, е, ,нс. — У Далмацијн. — Кад се садн лоза, ирно се раскрчи дедина, те се груње баца за се, да тако постоји који дан, докде га добро сунце прожме; за тим се иребира овако: груње се туче ушима од мотике или кљуке, избира се разна травуљина и купи на хрпе, па се онда зажде. То се зове жеглица. Жегдица више пута траје по више дана непрестано у себи горећи, а не види се никаква пламена, само што дим куља из ње као пз кратера. Узрок је томе земља, те остане при жилама разних травуљина. Пошто жеглица сва изгори, разгрне се онај ненео, и на на томе мјесту чешће буде расадник, који, веле, боље успијева, него ли да је најбоље нагнојен (нађубрен). [Из збирке народних речи Ђељка РадојевиКа, — Херцег Нови]. даирвити,, заирвпм, гл. сврш. — У Банату. „Мој је отац заирвио у великој колери, тј. оп је први тада умро у селу од те болести. [Из збирке народних речи Светозара Мл. БајиЛа, нар. учитеља — Банат]. зборит, а, о, нпр. грозд, (поређ. зборитији) као збијен. Чуо сам у Срему. [Из збирке народних речи З.иаја-Јовани ЈовановиАа]. »вездити, звездпм. — Глагол трајан. — Значи сисијати као звезда: „Звезди, звездо, довече сам сама". [Из збирке народних речи Змаја-Јована ЈовановиИа]. звечац, (и звчеац), чца, м. — У Далмацији. — У Вука: звечак, чка т....с!'. клатно : На њему је звоно од биљура Звечац му је од еувога злата. [Из збирке народних речи Бељка РадојевиАа — Хе) цег-Нови]. зврјати, јпм. — Глаг. трајан. — У Бачкој, — 1. Кад преља хитно преде, на јој вретено зврји-, добро удешена кола, па кад човек на њима иутује, а она све зврје; 2. Кад јс ко подеран, па му голо тело зврји; 3. Нразно.буре или ћуп зврји. [Из збирке пародних речи Новака РадоњиИа]. зела, V, ж. — У Херцеговини. — 1. Женско чељаде зелених очију. — 2. Газмак на основи између сновача и доњијех колаца, јер по ве-

личини тога размака обоје пређу зеленом травом, да знаду колико тијех размака има у дуљини цијеле осново. Када чу—тку, ткају—гледају за колико ће времена једну зелу уткати, па нрема томерачунају на сву основу. Зела се зове у Херцеговини, у Босни сам чуо зеленика. [Из збирке народних речи Луке Грђића—БјелокосиИа]. злак, а, м. — У Левчи. — Прва нролетња трава. Гле, Ранко нустио краве на злак. [Из збирке народних речи Јована СреИковиАа, учитеља]. зона, е, ж. — У Херцеговини. — Калијев хидроксид. Збије се луг и креч заједно, на се синље, кроз то вода. На доњу страну каиље зона. Хемијски нроцес 2 КЖ) 3 + СаО Н 2 0 = 2 КОН + Са (Ж) 3 ) г . Зона се гради кад се хоће сафун да пече. [Из збирке народпих речи Луке Грђи&а—Бјелокоси&а]. каљац, љца, м. — У Бачкој, осим значења „зуб у коња" којеје забележено у Вукову „Гјечнику", значи и ово: млад рогоз, кад се близу жила ољушти, изгледа бео и сочан, а може се за невол.у и јести. [Из збирке народиих речи Н.овака ГадоњиНа]. лебедити се, лебедпм се. — Глаг. трајаи. — У Левчу, — Кад коњ неће одмах да пође, него се прво по мало креће док од једанпут нође, каже се да се лебеди-. „Испрва не хте да пође него се лебеди [Из збирке народних речи Јоваиа СреКковиИа, учитеља]. натруна, е, ж. — У Далмацији. Кад учини ко коме што неповољно, рече се: „учинио ми је натруну ". „Бјеж отоле, зла натруно /" кажу бајалице кад бају над набојем, чиром и ост. [Из збирке народних речи Вељка ГадојевиЛа —Херцег Нови]. новчуре, повчура, ж. само у множини. — У Бачкој. — „Ала су то силне новчуре у тог човека, као да ји он трукује!" [Из збирке народних речи | Новака Радоњго&а]. нбж, ножа, м. — У Бачкој се може чути у преносном значењу: „ Нож о свој сто трти", што значи постати сам свој госа, те се не морати око туђих столова облизивати. [Из збирке народних речи ■(■ Новака ГадоњиКа]. ратар, м. — У Банату. — Сем Вукова тумачења ратар значи још човека којн стане код газде да служи док се не подоре. Највише момчићи