Просветни гласник

40*

НАУКА И НАСГАВА

31 .1

здрављу човечјег тела као недостатак беланчевипе у храни за време детињства" вели чувени физиодог Брике (Вгиске), а та његова изрека надази обилате потврде. Нека дневна Физиодошка нотреба беданчевине премаши само за 1 гр. оне кодичине, што их тедо из хране у себе прими, већ може бити озбиљних непридика. Већ тај незнатан деФидит у бидапсу теда мења физиодошки ред, а те промене се махом временом и осете. Тедо се, истина, од тога на разне пачине брани; оно гдекада у томе баш и усне, те н. пр. тај деФицит иодмири уштедом на којој другој страни иди заменом другог ког деда: — ади то увек бива на рачун нормадног, физиодошког развитка, иди на штету нормадном Функционисању нашега теда. При такој храни дете почиње заостајати иза нормадних мера у развитку, а кад то потраје дуже времена, онда баш и закржљави у правом смисду те речи. Ади да банг и не дође до тога, да дете закржљави у правом смисду те речи, него да на нротив масом свога теда — т.ј. тежином п висином — стигне и престигне нормаду у развитку, ипак ће организам таквог детета — пре иди посде — осетити озбиљне носдедице те ненравидности у исхрани. Зато деца, која мадо добивају беданчевине у храни, могу бити сразмерно ведика, крупна, на баш и тешка, ади им је оида сам састав ткива и сокова ненормалан и лошији. Њихова крв и њихово месо нису оно, што је крв и месо друге деце, а, то се онда огледа у целој појави. У њиховој крви је мање крвних зрпаца, а у тим зрнцима је опет мање њихових главних саставних дедова; у мишићима и другом ткиву је мање беланчевине, а више других делова —■ нарочито воде: — па према томе је онда и изглед и Функционисање. За то су таква деца махом тамне боје или баш бледа; подбухла, пабушава и мека; млохава, глинџава, трома и мртва ; и за то су на сва обољења више склона а и према свима болестима слабија. На иротив деца, која не трпе оскудицу у беланчевини, махом су у лицу свеже и светде боје или баш п румена; у телу једра п чврста; у нокретима н раду бадра, жива п одлучна; а нрема свима опасностима нротив здравља много чвршћа и отпорнија. Да је то доиста тако, н да оскудица беланчевпне у храни може тако одлучно да утиче на развитак самога тела и његових снага, показују толики примери. Брике је први скре-

нуо пажњу Физиолога на ону обичну, готово свакидашњу појаву, да се н. пр. касани и кобасичари једнога места (а и сви њихови домаћи) телом, снагом и одлучношћу — у оиште: целим својим бићем —знатно разликују од других стаиовника сво^а доба и положаја, и то највише с тога, што се месом хране: што, дакле, не трне оскудицу у беланчевини, него ту важну потребу тим начином намирују потпунце и у најбољем облику. Једап талијански физиолог испитивао је начин исхране талијаиског народа неких крајева Италије и нашао је, да је њихова „полента" (качамак) један од главних узрока, зашто је талијански народ сраз мерно кржљав, нераден и неодлучан. У нолрнти је према физиодошким захтевима мало беланчевине, а трајна оскудица тако важног саставног дела мора се показати — било на маси или на енергији самога тела. Не знам, били се то исто могло рећи и за један део нашега народа, који се готово исто тако храни, али ми се све чини, да је једном врло обичном и — тако рећи — редовном појаву код иас узрок баш тај мањак беланчевине у храни за време детињства и младићског доба. Еао што је већ познато, паше војне лекаре изненађује при рекрутацнји она необична несразмера у развитку појединих прибора у телу наше младежи. Наши двадесетогодишњаци показују махом крунне кости и снажан, збијен костур, али је готово редовна појава, да па том крепком и добро развијеном костуру нема довољно развијених и чврстих мишића. У детињству и за време раније мдадости није се та младеж рационално хранила: имала је у својим оброцима других делова и сувише, али јој је недостајало беланчевине, из које би се мишићно ткиво могло правилно развити. За то је оно заостало, закржљало, увехло, учмало, на и олабавило — и ако је радило; и ако се вежбало. Да и радња таких мипшћа не може бити сјајна, ласно је увидети. И маст има важиу задаћу у телу, и ако не баш такву, као беданчевина. Богата угљеником, који се врло ласно оксидише, она дако и брзо сагорева. и даје сразмерно много више калорија, него други делови хране. С тога се баш та њена особина јака нстиче. Одређује јој веома угледио место међу главним деловима наше хране — нарочито у прпликама, кад је питање о економији телесне топлоте. Као што смо видели, економија са тедесиом топлотом важап је Фактор у животу чо-