Просветни гласник

ИАУКА И ПАСТЛБА

.315

иа се опда та храпа у редовним размацима и оброцима деци даје — било за мали новац, било сасвим бесплатио. 2 По себи се разуме, да су ти оброци тако састављеии, зготовљени и одмерени, како ће ио својој количини и храњивој вредности иотпуио одговарати иравим физиолош ким потребама детињег тела, иа ипак зато бити јевтини. На тај начии и деца иајсиромашнцјих радника пе морају ни гладоватв, нп од глади у своме развитку заостајати. Како се просвећени свет стара нарочито за децу, да буду не само сита, него и доиста нахрањена, показаћу вам на неколико примера. У минхеиском ,.Дому за сирочад и напуштеиу децу" правило је, да дневпи оброци хране укуино морају имати: 70 гр. беланч. 37 гр. масти и 270 гр. угљен-хџдрата а то су мере, које далеко надмагаују оне, гато смо их ми налазили у нагаим податцнма иарочито оиих, који се тичу беланчевине и масти. У том заводу држе се деца од 7. до 11. године — дакле таман као наши ђаци основпих школа — и те су мере за тај узраст нрорачунате. Па ипак има Физиолога, који и таком оброку замерају, те мисле, да је у њему мало масти, а млого угљен-хидрита. Шта би ти људи рекли о хратш, која у дневном оброку пружа детету тих година само 2-5 гр. масти, или у којој ,је 452 гр. угљен-хидрата као гато је то случај код нас. — Други слични заводи показују овај састав нитомачке хране за оброке од 24 сахата: грама бедаич. масти угљ. хидр. Сирот. у Нирнбергу даје 55.65 20 242—280 „ Бечу • • • ■' • 55.77 50 238 „ „ Брислу • • • • 55.77 50 328 Свугде је, дакле, и ансолутно и релитивно боља храна, него што је пађосмо међу ученицима жичког и суденичког среза. Може бити да со и иапш сиротни и напуштени малишанп у „Дому за сиротпу децу" исто тако хране као и опп у свсту, али за то опет не треба „нанустити" нп ону децу, која иису нп сиротна ни напуштена, него их само немар и незнање нугатају, да доиста гладују.... По моме мигаљењу то не би морало бити, п онај физиолошки размер пајглавнијих састав2 У Берлину је 10 таквих кухиња уза шкоду. Године 1896/7. храииле су то школске кухиње 104 дана, просечио ио 2175 деце бесплатно, а од 419 п.их уаимале су днешго ио 5 пФенига (око 7 сантима).

них делова дао би се и у дневним оброцима нагаих ђака ласно и без већих издатака постићи. Довољпо је, да уз хлеб као главну храну и као представника угљен-хидрата, нружимо нагаој деци јога и такве врсте хране, које у малој количини и у малом обиму садрже сразмерно веће количиие беланчевине и масти, него сам хлеб. Таквих врста имамо већ и сад у кући, а имали бисмо их јамачнојога много вигае, само кад бисмо се учврстили у томе уверењу, да је таква храна бага прека потреба, а пе само раскога и посластица, и да је много веће и замапшије гатете, ако сатремо тело и снагу његову, него ако мало вигае потрогаимо на бољу, брпжљнвије одабрапу п зготовљену храну. Питање је, дакле, шта бисмо требалц хлебу као храни да додајемо, и како бисмо могли то најлакше учинити ? Да поред хлеба иодмиримо деци потребну колИчину беланчевине, морамо им давати храну, која је богата беланчевином, а то је махом храна из животињског царства — дакле месо, млеко, јаја, сир, риба и т. д. Месо се, истипа, код иагапх сељака сматра као веома велики раскога па трпези, али то пије оправдано, и не одговара нашим ириликама. У земљн, где се сама јагњећа или јарећа кожа може скунље продати, пего ио гдекада читаво јагње или јаре, не би ни најгорп сиромагаак морао бити без меса и трпети оскудицу у белаичевини — а камо ли сва уздаиица народа: његов нодмладак. Поред тога је код нас толико свиња и говеда и толико се од тога мала коље и троши, да би бар негато могло доспети и деци само кад би то старији знали разумно сачувати и распоредити: само кад би хтели мало угатедети од сватова, слава, иодушница и т. д. Ж.ивина се слабо иати; лов и дивљач се слабо кући доноси; о риби, рацима и иужевима иико и не мисли као о иекој врсти хране, него више као онеком раскогау — и ако нам ту врсту меса ни иост не брањује. Сем тога богати су беланчевином јаја и цео бели смок, а подесни су за исхрану деце у гаколи ма у коме облику. Нарочито се у томе одликује иосни или мргаави спр, урда, сплавл>ено млеко, па најиосле и млаћеница и сурутка, а баш је та врста хране играла пекада врло велику улогу у исхрани нагаега народа — нарочито нак деце. За што је то сада друкчнје, и за што ми у неколико стотииа дечјих оброка налазимо само тек иеколико њих, у којима ћемо наћи нешто мало спра или млека, не бих за сада умео ноуздано рећи.