Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОНИС

429

6. за школе на Источном Врачару, Савинду, Западпом Врачару и у Топчидеру, уједно, сагото-. вином од 5.000 динара; и 7. за Грађанску Школу са готовином од 86-80 дннара. Сваким овим фондом управља и раснодаже по један нарочити одбор, који је састављен из учитеља и грађана онога краја, у коЈем је школа. Укупна готовина свију ових Фондова изиоси на 29.521-85 динара. Сав тај новац дат је на приидод нешто Управи Фондова, нешто другим нокчаним заводима а мањп део надази се на дугу код приватних лида. Интересом од овога новдаи добровољним нодарцима, који су добивени о Свето-Савској прослави, приређивању забава и другим приликама, снабдевен је у току завршене гпколске годиие оделом и обућом 521 ђак (сиротих ученика и ученида) свију народних школа у Београду и Тончидеру. Осим тога, Његово Ведичанство Краљ, и у току ове завршене школске годппе, као и у пређашњим годинама, благоволео је подарпти о Светом Сави одело за 93 ђака (ученика и ученица) свију основних школа у Београду и Топчидеру, те је том великом милошћу утрвена млога сиротињска суза. И београдска општина одела је по једпога ђака из свакога разреда мушке школе на Савинцу. Овакво хумано иодарпвање одела и обуће утвцало је врло млого, да се изазове пријатна и весела душевна расположеност и код сиротних ђака београдских народних школа. 'Го је много помагало, да се и добар васпитни правац ојача и учврсти у свима београдским народнпм школама. VIII Здравље ђака. Ова завршепа 1898|9. школска годипа одликује се знатно од пређашњпх година и у погледу дечјег здравља. Здравље дечје било је у току ове године у опште добро, те није било ни много ђачких изостанака од школе ни многих прекида у раду школском. Најобичшје болести, које су се у току ове године појављивале јесу: грозница, велики кашаљ, заушњадп, мале богиње, шуга, шарлах и у школама на Савинцу и на оба Врачара очна болест (трахома). Школски лекар обилазио је и прегледао непрестано у току целе године све школе, те је давао потребна упутстваи наредбе за савлађивање и сузбијање појављених болести. У неким школама а нарочито оним, које су смештене у рђавим и неподесним зградама, појављивале су се ове болести па и заразне у јачој мери, те је у њима, ради дезинФиковања зграда и учионица и ради сузбијања заразе, било и краћих а по негде и дужих прекида у школскоме раду; тако је прекидан рад у I раз. Вежбаонице Више

Женске школе од 1. до 23. новембра 1898., год, и у свима разредима школе на Сави од 29. априла до 5. маја ове године; у I и II разреду женске школе на Теразијама од 28. јануара до 18. Фебруара и у свима разредима мушке и женске исте школе од 1. до 5. маја ове године; у I раз. мушке школе на занадном Врачару од 2. па до краја месеца децембра 1898. год., и у II, III и IV разреду мушке школе на Источном Врачару осем два краћа бно је и један дужи прекнд који јетрајао од 2. до 14. априла. II женска школа код Саборне Цркве прекидала је рад за десет дана у априлу ове године, због оправке учионице III разреда, у коју је продирала влага из нужника. Као што се из овога види, прека је потреба, да престонида Краљевине Србије што ире подигне нове зграде за својешколе. IX Настава и васпитање. У свима пређашњим годинама, када сам као министарски изасланик обилазио школе о годишњим испитима по унутрашњости Србије а и но Београду, оиажао сам да у основним школама већином влада механизам у настави и да се па васпитну и нрактичну страну наставе готово нн мало није обраћала пажња. Деца су врло брзо заборављала оно што су у школи научила] 1 , а од онога опет, што нису заборавила, једва су могла ио нешто употребити у практичном животу. Тако је и могло постати уверење, да наше основне школе не шире писменост у народу, и да из њих излазе готово неиисмена деца. Такав рад не може се ставити једино на терет недовољне гпреме српских учитеља. Наши учитељи више или мање сви су стручно образовани и спремни за учитељски позив. Такав рад.са тако недовољиим резултатима у нашим основним школама посдедица је многих прилика и околности које су постојале. И сам пређашњи систем уређења наших основаих школа ишао је у многоме на руку таквоме раду у школи. Учитељи основних школа нису имали сталнога места; они су све до ночетка завршене школске године ненрестано били покретани и премештани са једнога места и краја чак на други крај Србије. Таки велики премештаји и размештаји учитељски предузимани су обичноу почетку сваке године, па су трајали по више месеца, а често пута и иреко целе школске године. Ни један учитељ није био сасвим сигуран да ће и за колико остати у једноме месту, у којем се затекао био. У таквим приликама ни једне школске године иије рад отпочињат одмах у почетку са свом збиљом и енергијом. Свагда је прва половииа школске године пролазила више у нераду него у раду, јер се у томе времену обично очекивало да се најнре заврше учитељски размештаји и нремештаји, па по тоги да се отпочне озбиљно