Просветни гласник

НАУКА И

ИАСТАВА

441

ким гимнастичким вежбањима уз пратњу иодесиих песама. Ово и веома занима децу, а и њиховим се мишићима даје потребно кретање и промена, јер се мишићи најпре уморе кад су све у једном истом положају. 45. Греши ко допушта деци да играју у учионици. — Има каткад тако ружних дана када ни један паметан учитељ неће нагнати своје ученике да на одмор иду у школско двориште. Неки учитељи имају обичај те тада својој деци доиуштају да одмор проведу у учионици и да се ту играју. Одмор је свакојако потребан децн, ради опорављања од учења. Правила о чувању здравља, и она о чувању тела и она о чувању духа, захтевају да се човек чешће одмара кад ради. Па и у школи, ако би се деци давао чешћи и краћи одмор, било би и више рада, и мање свађе, и бољега реда. Али разонођење и разуздано играње није једно исто, пити је једно природна носледица другога. Ако се деца пусте да у школи играју како она хоће, без сумње ће начинити велику ларму а тешко да ће клупе и друге школске ствари остати читаве. Али је од ове раскалашности још најгора носледица то што деца изгубе право поштовање према школи. И као год што ученици не треба да сматрају школу као место за њихово заједничко тамновање, а у учитељу да гледају своје страшило, тако исто, на другој страни, треба да буду испуњени дужношћу да им се ваља пристојно владати и понашати чим пређу школски праг. С тога нм не треба никад допуштати да се разуздано и без надзора играју у школскпм просторијама. Може им се допустити да се разговарају или да се по неком утврђеном реду и мирно крећу. Нека им се на прилику да, да за време одмора шетају по ходницима у паровима, ученици и учепице подвојено (ако је у школи и једних и других) и то да шетају једним истим правцем и лаганим одмереним корацима. То је доба уједно и најзгодније да учитељ научи децу лепом ходу, а може им се дати да врше и каква гимнастичка кретања уз певање лепих песама. У школама у којима има и мушке и женске деце не треба допустити заједничко играње по школи, ни онима што остају у школи преко подне ни онима штојутром у школу раније долазе. Најбоље је, ако је могућно, имати какву општу дворницу за скупљање ученика, а где тога нема или не може бити, онде бар да се одвоји једна соба или каква год просторија у којој би се деца могла скупљати, а и ужннати. Учитељ свакојако треба о овоме да се постара, а ученшџша пак да јасно нагласи да од њихова добра 11РОСВЕТ1Ш ГДАС1ШК 1899. 1'.

владања зависи хоће ли им се допустити да се ту скупљају или не. 46. Греши ко испушта из ока свој разред. — Ред се одржава, у главном, речју, гласом, оком. А ово троје треба употребљавати обрнутим редом како су овде изнесени. Око треба да је главно, скоро једино средство којим се управља ученицнма, докле је год то могућно : глас треба узети у помоћ тек у особитим случајима; реч ваља употребити врло ретко. Речју је исказана чврстина, у којој често има исмевања и презирања, што ће поуздано пре изазвати отпор него послушност. Дете може бити принуђено, а то често и бпва, да нешто изврши али не с пуном послушношћу. Једино је око у стању да у исто доба покаже и моћ и благост, дба елемента сваког правог надзора. Кад дете види да око његовога учитеља непрестано и мпрно мотри на све што се у школи ради, онда оно мора бити свесно да се над њим увек водн надзор. И ако само није дрско или крајње несмишљено, њему нингга више и не треба до учитељево будно око, које ће га ограничавати и њим управљати. А око се да извезкбати и његов се видик може јако проширити. Мало је учитеља који могу, одмах у иочетку, дау разреду од педесет ђака, у исто доба виде и надгледају свако дете; али сваки учитељ може да стече ту способност. Чистоје невероватно како се човек може дотерати да види далеко и јасно и у страну а да гледа право и да очи пе обрће на једну или на другу страну. Али укочено гледање и немирно, нервозно покретање очију, ослаби ову моћ човечјега погледа. Иоглед треба да је без икаквог видљивог усиљавања и где падне, да падне сигурно и без лутања. И кад учитељ ради што на школској табли треба да гледа да деци никад не окреће леђа. 47. Греши ко улази љутит у школу. — Кад се човек љути показује своје слабе стране, отвара капије на својој тврђавп. Ако учитељ мисли да управља својим ученицима, мора бити мираи и стрпљив. Од велике је важности то каква је учитељева „моћ воље", али је још од далеко веће важности и већих последица, да је он има увек у довољној количиии јер она треба да му дуго траје. Има нечега достојанственога и узвишенога у мириом поучавању другога и у снособности владати школом, јер то увек улева поштовања. Међутим не треба ни покушавати, нарочито кад се почиње с новим разредом, да у школи одмах првог дана 56