Просветни гласник

544 к 0 в ч е ж и 41

Управи фонда положили су : 1. ио 150 динара: г. Петар СелиА, члан каеац. суда у пензији, за своју сестру ј Анђу Христићку, и г-ђа Албијана баба-МиљиКка , за свог мужа -ј- Николу, бив. помоћника окр. начелства: и 2. ио 50 динара: Пожаревачка задруга за међуеобно иомагање и штедњу, Г. г. Др. Станојло ВукчевиА, окр. Физикус, и Еоста НиколиК, аиотекар, за свога кума ј- Дра Јулијуса Петику, бив. лекара; г-ђа Катарина ААимовиАка, за свога сина -ј- Властимира, бив. ученика IV раз. гимн; г. Жих. Т>. ПеровиК, трг. за своју жену ј- Катарину; г. Васа ПетровиЛ, проФ., за своју лгену -ј- Васили .ју ; г. Шита ТоорђевиК. свештеник из Еуле, за свога сина -ј- Бранислава, бив, ученика III раз. гимн; г-ђт, Персида СтанојевиКка, за свог мужа -|- Дазара, бив. трг; г-ђа Алојза Бикловићка за свог мужа -ј- Андреју, бив. лекара, и г -ђа Јелена КостиКка за свог мужа -ј- Михаила, бив. књижара и штампара.

Г. Михаило Чсбинац, индустријалац у Краљеву, даровао је 20 динара да се набави 20 к. „ Загоркиње" за испитни дар најбољим ученицима школе жичке, и 60 динара да се исте књиге за исту потребу иабаве за цео студенички срез. * Господии Милан МитровиК, војни марвени лекар из Крагујевца, ириликом давања четрдесетдневног иарастоса својој рођаци а бившој учитељици женске слатинске школе Милици Д. Илићки, иодарио је пет (б) динара сиромашним ђацима слатинске школе. * Г. Панта А. ЈовановиК , трговац из аустријске Митровице, поклонио школи у Малој Митровици слику „Таковски устанак", у вредиости 70 динара. Свима овим просветним добротворима тоило захваљујемо. I

В1АДИМИР М. ЈОВАНОВИЂ Првога августа ове године премииуо је, у Шаицу, Ђладимир М. ЈовановиЛ, проФесор у пенсији и један од најдаровитијих наших млађих несника. Пок. Влада рођен је у Шапцу 1859. године. Ту је свршио основну школу и четири разреда гимназије, па је дошао у Београд, где је довршио гимназију и свршио историјско-филололошки одсек Велике Школе: 23. јула 1882. годиве постављен је за помоћника уреднику Српских Новина. 4. окгобра 1883. постављен је за иредавача ваљевске гимназије. 13. августа 1885. год. премештен је, по молби, за предавача у Шабац. Пошто је у јуну 1890. године положио професорски испит, постављен је 6. октобра исте године за проФесора у Шапцу, где је остао до 1. октобра 1895. године, када је, већ болан, нремештеи за про®есора у Београд. 11. августа 1898. године стављен је у пенсију, због тешке болести, којој је бао већ подлегао. Влада је још у раној младости био почео певати, и већ по првим несмама његовим у њему су нознали даровитога песника. Влада је иеспик реалнога правца. Испевао је и шгампао велики бро.ј песама испеваних у овоме правцу, које су готово све прави израз ФилосоФије стварнога живота. Ово се нарочито огледа у циклусима његових несама: Из ирестоничкога живота, Из брачнога живота и у еискоме сиеву његову Добровољац, који је био ночео излазити у Отаџбини. Одлично литерарно спреман, Влада је нриступио проучавању прослављених старијих и новијих страних песника: Омира, Шекспира, Љермонтова, Гетеа, Шнлера, Беранзкеа и толиких других. Налазећи у њиховој иојезији мотиве, који су годили његовој песничкој дуиш, он их је са необичиом вештином посрбљавао, те смо тако добиди две леие збирке његових иренева Леие туђинке и С францускога иарнаса. Још док је био са службом у Шапцу, на Влади су се почели опажати знацп душевне раетројеноети. Поглавито овога ради био је и премештен у Београд, да бп ту могао нотражити. лека тешкој бољци, у коју је био иао. На жалост, болест је већ била узела маха, и Владин је ум све више иомрачавао. Смрт га је ослободила за н> мучнога живота, али је она у црно завила самохрану мајку песникову и врло ожалостила све пријатеље његова иевања. Нека му је вечан иомен у српскоме роду, коме је, својим певањем, миого привредио !

О дговорпи уредник : Јован Миодраговић

ШтЛМИАНО у ДРЖЛВПОЈ ШтАМПАРИЈИ