Просветни гласник

592

КОВЧЕЖИЂ

пимо у ову борбу. То је наша економска пропаст, која ће нас постпћн ако за премена не пресечемо пут овој страној иајезди. На првом месту овим ће путем пропасти нагпа домаћа индустрија, и ми ћемо све више увлачити стране крпе и неиотребне пошурњице, и за њих давати, тешким трудом добивено, наше жито, нашу стоку и остале сировине, и ми ћемо тим путем постати незаробљено робље јевропско. Ето ти, драга Јело, широког поља за твој рад. Ето ти начела које ваља да те руководи при томе послу. На првом месту могла бих тм препоручити, да се спасава од иронасти вез женски. Пре педесет година Вук Еараџић сиасао нам је наше народне умотворине —■ песме и нриповетке, и при том послу он је овако радио: Од једие исте песме или приповетке он је забележио по два три варијента и нзмеђу н>их одбирћо је најлепши, па то усвојио и штампао, и то увек иотиуно верно, не додајући никад ничега свога, да би тиме као понешто понравио и улепшао. Чак је пуштао и језиковне иогрешке, не хотећи их исправити само за то, да би што верније било. Ето ти најбољег руковође за прибирање нашег народног веза. Не мисдим да ти све што видиш исиочнеш. Не; то би те стало врло много труда. Много је боље, простије и јефтиније, да повожеш једну књигу од ситно квадратисане хартије, и да у тај албум прецртаваш, кичицом и бојом, поједине везове, које одбереш. Ја велим које одбереш за то, што у тај албум не може ућисвешто ти до руке дође. Тога има тако много и тако разноврсног, да тим иутем не би могла никад целину прикупити. Место тога теби ваља одбирати поједине, нарочито старије, тииове веза, одбирајући исто онако као и 15ук најлепше варијанте и чувајући се да никџд не уносиш ничега свога. Имај на уму да се такав албум не пунп за годину и две дана. Целог свог века имаћеш шта у њега уцртавати. Замисли сад како је леп и како је лак а како користан тај носао. Еад би се сад, од хиљаде сриских учитељица, само свака десета прихватила тога посла, па ето ти стотину албума, који ће у себп сложити целокунан с.вез српски и послужити као осиов за студију нашим сликарима и естетичарима. Тај ће те рад зближити с нашим сеоским женскнњем, а то је за твој позив од неизмерне користи. Том ћеш приликом лако уочити и то, како је велика штета, што су наше постојане биљне боје замењене минералним. Опазићеш како су стари радови и данас, после толико дугог века и унотребе, светли и живописни, а како су новији попустили и бојом

и леиотом. Не могу ти довољно препоручити да изучиш бојадисање биљним бојама. То је посао тако леп а тако користан, да би била велика штета, да у том нослу не умеднеш упутити јјнаше сеоско жснскиње. Како дивну мрку (браон) бују даје ораховина у свима нијансама! Жеетила, јововина иа и ораховина бојадишу ностојано црно, кад нм се дода галица. Сриак боји лимун-жуто, руј наранџасто, а дивљака јабука жутињаво (крем). Чивит даје разноврсну лену, плаву боју. За бојење у црвено узима се броЛ, крмез, варзило, бобица н др. „ Шорбакам" даје лепу љубичасту, а са српком маслинасту боју. Комбинацијом од овпх боја добивају се после сви могући тонови свију осгалих боја. Како се овај рад врши, како се пређа „ кали" и остало, лако је распитати и научити, јер се још није сасвим заборавила ова, некад врло развијена, радња, којом се служило сеоско женскиње пре дваестину година. Овај рад упутио би те на дивну студију о бојама. Она је тако исто забавна као и музика, а за женскиње још кориснија од ње. И доиста не би могао човек веровати колико је сличности између ове две гране. Као год што у музици има тонова, скала и акорда, свега тога има н у бојама, ако не још н у већој мери. Помисли, зар дуга на небу није исто што и скала у музици? Узми само једну основну боју, рецимо жуту; колико је у ње нијанаса, док с једне стране не пређе у црвену, а с друге у зелену боју! И ка,о што је у музици потребна хармонија тонова и колико нехармоничност њина вређа ухо, исто је тако и у слолЈају боја, где погрешке вређају извежбано око. Свако женско зна понешто из те бојне музике, али их мало има које то потпуно разумевају. Па зар ннје легга и ноучна забава занимати се и том студијом ? Још није никаква тешкоћа изучити како се слазку две боје једна с другом, али где на једном нољу дођу ио неколико боја, ту је велика мајсторија зпати, која ће до које доћи, а нарочито колико ће која површине заузети, да се одржи складност и живописност. Наше женско сеоско одело врло је живописно, јер се више држи основних боја и јачпх тонова. То је, у осталом, особииа ваљда свију мање културних народа или сталежа. Ти јаснијн тонови јаче утичу на око, за то су им разумљивији и милији. Исто као и у музици. Просту човеку неће се нимало допасти пи најлепша симФОнија, а уживаће много више у мелодији од два три најпростија тона. Ту особину не треба дирати, јер њихов лични укус треба да одређује, колико ће се