Просветни гласник

596

КОВЧЕЖИЂ

III К 0 Л А

Р А 3 Р Е Д

II III

VI VII VIII

Свега

Гпмназија Краља Александра I

Гимназија В. Ст. Караџића

хум одс. )'ИМП . одс. реал. одс. гимн. одс.

Гимназија Доситија Обрадовића .... Гимназија Кнеза Милоша Великог ■ ■ ■ Гимназија Краља Милана I Немањина Гимназија Гимназија Кнеза Михајла Гимназија Господара Јовааа Обреновића Гимназија Господара Јеврема Обреновића Ваљевска Гимназија Гимназија Св. Саве

21 120 23 97 73 120 91 44 62 44 67 48 37

20 100 23 72 30 79 60 27 59 60 43 29 24

150

10 79 27 78 78 36 63 33 37 40 22

117

22 52 26 62 57 22 44 29 35 49 12

15 42 27 40 43 11 35 18 40

20 40 20 36 39 13 28 26 21

10 23 13 13 21

9 15 18

41 765 142 414 225 443 407 153 291 200 243 166 95

Овега

847 616 I 653 I 527 I 357 327 ! 147 111

3585

је постала приватиом иницијативом. Земљиште, потребно за шволу и вртове, добивено је на поклон, као што су и друга средства поклонима прибављена. Сад је министарство прихватило ову школу и помаже је.

Школе у Русији Народно просвећивање у Русији. — У Русији је сразмерно још врло мали број школа, те је овога ради тамо права потреба иредузимати што за просвећивање оних, који нису у ириликама да се редовно школују. За задовољење ове иотребе тамо се јавио читав покрет, и по разним местима и крајевима на разне се начине ради на народном просвећивању. До сада је у овоме послу било највишо успеха у Москви, Одеси и Петрограду. У Москви се рад на народноме просвећивању иочео на тај начин, што су некоји проФесори почели по појединим местима држати прво поједина а после читав низ предавања за народ. Успеха је било у овоме послу, али да би се што потпуније порадило на народноме просвећивању, у скоро је у Москви установљена комисија за организацију домаћега читања. Ова је комисија штампала и растурила у масу народну доста књига, у којима поред осталога има и спискова књига, за читање препоручених, па и тема за израду писмених задатака. Комисија одговара на писма појединаца, који траже какво обавештење, шаље потребне књиге и чини друге услуге свакоме, који јој се за ово обрати. На овим пословима радило је око 150 проФосора и учитеља. Највише су тражене књиге, у којима се претреса ЈУ друштвена и правна иитања, па књиге Философске садржине а најмање математичка дела. По годинама било је читалаца: 10°/ 0 испод 20 година, 50% између 20. и 25. године и 40% преко 25 година. У Одеси су приређивали предавања. У почетку су иредавања чисто научнога карактера била добро иохаћана, али је касније било све мање посетилаца, тако да су престали са предавањима ове врсте и приређи-

вали су предавања, која ће походити и разумевати и они, који немају Бог зна какве иретходне сиреме за слушање појединих научних грана. Оваквим предавањима већ је постигнут много бољи успех. Овим предавањима руководи нарочити одбор. Предавачи раде бесплатно. За остале трошкове око приређивања ових предавања градска оиштина даје годшпње по 3500 рубаља помоћи. У ирошлој години била су предавања из књижевности, домаће економије, руске историје, земљописа, анатомије, физиологије, хигијене, Физнке, хемије и геологије. Слушалаца ,је било на 5000. Најбоље су иохађана предавања из руске књижевности. Предавања су држана у вече од 7 3 / 4 —9%. За сва предавања била је такс-а 3 рубље и 50 копејака, а за поједина предавања илаћали су слушаоци по пет копејака. Од слушалаца било их је око 60%, који су само основну школу учили, а 20%, који нису редовних школа ни похађали, већ су у родитељској кући нешто мало учили. Али било их је, и ако незнатан број, и таквих, који су свршили и којн виши научни завод. Међу слугааоцима било је : 439 чиновиика, 350 учитеља, 305 лекара, видара и бабица, 241 трговац и трг. помоћник, 456 ученика, 1465 занатлија итд. У Петрограду су пОчели пре три године радити на народном просвећивању. Иницијативу су дали чланови једнога недагошкога друштва. Желећи очувати спомен педагбгу Ушинском, одлучили су да ово учине: ириређивањем угледних иредавање за учитеље, издавањем ноиуларних списа и оснивањем недељно-празничне школе, која би носила име Ушинскога. У 1897. години већ се почело радити на остварењу ове одлуке. Највише је пажње иоклоњено празиичнонедељној школи. Прво су помишљали да узму потребаи број учитеља и сваки да има свој разред и ученике, и да с једним слушаоцима непрестано ради. Али се ово показало као немогуће, те су одлучили, да нредавачи редом држе цредавања, тако да сваки предавач има годишње рада у овим школама само око 10 —12 часова. Сваки предавач држи предавање о оаоме што му је најпознатије, те је тако и иеко надметање међу нредавачима, да што