Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

115

Од ових пријављенпх каНдндата Љубомир Јовановић је завршио иснит. Њему су били у испитноме одбору: председннк др. Милан Јовановнћ-Батут, и члановн: др. Јован Цвнјпћ (за географију), Сава Урошевић (за минералогију), др. Живо.јин Ђорђевић (за зоологију), Живојин Јуригаић (за ботанику), Сретен Стојковпћ (за школско законодавство н школску адмннистрацпју), Миленко Марковић (за пспхологнју, логнку, недагогију и методику), Милутин Е. Драгутиновпћ (за основе српске граматнке, псторије српске књпжевностн н српске нсторије) п Ђура Димпћ (за немачки језик). Исппти су били: општп 5. јануара, писменп 17. јануара, стручни 20. јануара н нрактпчни 22. јануара. Као домаћи састав овај је вандидат поднео Опис села у Хомољу; на ппсменоме нспиту обрадпо је тему Облик Балканскога Полуострва и његов утицај на комуннкационе и културне ирилике; на практичноме пспнту држао је предавање у I разреду Гимназије Вука Стеф. Караџнћа 0 географској дужини и гаирини. По свршеним пспитима пспитни је одбор донео одлуку, да је кандидат положио професорски испнт. * Дописни члан Југославенске Академије. — Југославенска Академија знаностн п уметности изабрала је за дописног члапа фнлолошко-историјскога одсека Перу П. 'Борђевнћа, државног саветника у пенспјн, правога члана н секретара Српске Краљевске Академнје и председника Српске Књпжевне Задруге. * Почасни члан петроградске Академије Наука. — Петроградска Академија Наука ценећп књнжевни и научни рад архнмандрнта Нићпфора Дучића, правога члана Српске Краљевске Академије, нзабрала га је за свога почаснога члана. *

Др. Ј. ЦвијиЋ члан Женевскога ГеограФСКог Друштва. — Женевско Географско Друштво, једно од најстарпјнх н најнапреднијих географскпх друштава у Швајцарској. нре краткога времена изабрало је за доппснога члана др. Јована ЦвијиКа, професора Вел. Школе и правога члана Српске Краљевске Академпје. Србин доктор парискога а>акултета сјез 1еиге8. — 4. децембра прошле године положио је докторат фплософпје па парискоме университету Михајло ГавриловиА, професор, којн је неколнко годнна провео на томе университету као српски државни питомац, студирајући историју. Гавриловић је први Србин, којн је на нарискоме универсптету положио докторат из философије. Докторски степен је задобио докторском дпсертацијом, којој је натппс „ЕћкЈе зиг 1е {гаИе (1е Рапз с1е 1259. еп1ге Бошб IX, го1 (1е Ггапсе е! Нетч III, го1 сГ Ап§1е1егге." Ова је теза прво штамнана у ВЉПоШедие с!е 1' Есо1е 4е8 Наи1;е8 Е1ис1еб, која се штампа под загатптом францускога министарства просвете, а у којој су радови странаца врло реткн. * Српска Књижевна Задруга. Унрава Српске Књпжевне Задруге спремпла је н разаслала осмо коло књига свима задругарима у Србији јога пре Божића. Квпге овога кола, као п све књиге ранијих кола, одликују се н нзбором књижевнпх радова, којп су у њима, и техничком страном, н мн ћемо о свакој понаособ донети ма п најкраћу оцену у свесци за овом. За оне чланове Задругнне, који нн до сада нпсу послалн своје улоге, Управа је оставила рок до 15. фебруара, да најдаље до тога дана пошљу улоге за књиге. Посде тога рока књиге овога кола моћн ће се добнтн само по цену од десет динара и то без икаквих нрава за купца. *

8*