Просветни гласник
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 117
дора од Сталаћа), Жарка Шурата „Улазак цара Душана у Дубровник", Петра Раносови&а „Хајдук Вељко упада у турски табор", Ристе ВукановиИа „Прве жртве", Кирила Кутлика „Улазак св. Саве у Хиландар", г-ђе ВлаховиЛке „Увођеље Маре, кћери Лазареве, у харем", .7. Еоена „Отзхица." (Турцн отимљу Срикпњу). Од вајарских радова бпће изложени: Петра УбавкиАа „Споменик таковски" (Кнез Милош Велики о Цветима 1815. годпне), гпггсанп рад, и Боке ЈовановиИа „Споменпк косовскимјунацпма", бронзанп рад. Еао што се види, сви су уметнпци нзабрали за своје радове по који моменат из наше историје. ❖ Стечај за књижевне радње о српској еткограФији и Фолклору. — Уредништво „Караџића", да би дало што већега маха и подстрека за рад на ономс, што је стављено у задатак „Караџићу", раеписало је стечај за ове књижевие саставе : 1. Рад Ђука С. КараџиКа на сриској етнографији и фолклору и критична процена тога рада; 2■ Библиографнја сриско-хрватске етнографске и фолклористичне литературе. У Библиографију ваља да уђу све до сад штампане народне песме, нрциоветке, загонетке, пословнце, бројанице, музика, предање у опште, опнс народног живота н обпчаја, ношње п т. д. како оно што је штампано на срнском или хрватском језику тако п оно што је штампано на ком страном језику ; како оно што је уштампано у посебннм издањпма, тако и оно што је изашло у повременим списима, алманаспма, календарима, днстовима п т. д. — За тим посебно у бпблографпју ваља да уђу све расправе н чланци, штампанп бпло на српском или хрватском језику, било на коме страном а говоре о српској или хрватској етнографији и фолклору.
Награда је за сваки састав којп издржн утакмицу сто динара у сребру. Такмпчари ваља да пошљу своје саставе најдаље до 1. јануара 1901. год. уредништву „Караџића", које ће их предати двојпцн референата на савесну оцену. Сем овога уредншптво „Караџића" расипсз 7 је стечај још за две расправе нз области српске етнографије и фо .1клора за које такмичарима оставља слободаи избор предмета обраде. Расправе које издрже утакмицу наградпће се са ио педесет динара у сребру. Рок им је за слање уредништву до 1. јула 1901. год. Свн састави који буду примљени штамиаће се било у „Караџићу" било на другом ком месту, одакле ће се оштампатп засебно, п половина прпмерака остаће „Караџићу" а половина ће се уступити дотичним писцима. * Словеначко друштзо св. Мохора. — Сдовенци, и ако су раскомадани и под туђпнском влашћу, усиљавају се п раде што могу више, на своме нросветноме напретку. У тој цељи је основано н Друштво св. Мохора, које сваке године протура у народ велики број словсначкнх књнга. Само до сада ово је друштво нустпло у народ 468.618 књнга. За нсзнатну цену од једне форннте ово друштво сваке године спремн н да својим члановпма по шест књига, које се нстпна не могу увек иохвалитн садржином п техннчком страном, али се њима инак помаже, да се у народу рашири ппсменост п да омилп књнга. Књиге Друштва св. Мохора врло су раширене н омиљене у Словенаца. То се најбоље видп по томе, што ово друштво већ бројп 78.108 чланова. Књнге овога друштва радо се читају. Тако кад једном занпташе неку сељанку, која је чптала неко пздање прпповедака Друштва св. Мохора, да дн радо чпта књиге тога друштва , ова јс одговорила, да ће те књнге читати, докле је год буде служио вид.