Просветни гласник

НРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

121

таоцима своје песме, прикупљењс у једно. Ове је песме опширнпје приказао Марко Цар. Он је врло задовољан певањем Јакшпћевпм. „Пјсвајућн љубав, вели Дар о песнику, он се држи увек на некој идеалној висини, а као слпкар и тумач појава у нрироди клони се небулозности и одвећ прекал,ене фразеологије. Једном ријечју. отмена простота — обиљежје свих правпх пјеснпка, — и њсговаје карактерна дрта". Једнну замеркучини оцењпвач песмама „што у овако краснпјем „сликама" не заузимље више мјеста душа чевјечја". * Милорад Ј. МитровиК. Књига о љубави. Београд. Парна Радикална Штампарија, 1899. Књиге нисмо добили. У Бранкову Колу ово читамо о Митровићевпм песмама: „Песме ове (осдм две) штамиане су од 1894. до 1899. у лнстовима: Стражилову, Делу, Бранкову Колу, Искрп, Новој Искрп. Звездп п календару Срнској Звездп. На броју пх је 17. Љубав и витештво у њпма је главни предмет, — страст н врлина, које се у данашњем модерном свету ретко састају. Жанр овај као да би се у нас изгубио, да га ево не прнхватп Мптровић. Он га са срећом обрађује, јер ретко се сретамо са овако леппм песмама, као што су ове баладе п романсе. — Хајне нх се не би застидео!" * Приповетке Радоја М. ДоманоВИЂа. II. Пожаревац. Штампано у штампарији Мих. Костића, 1899 год. 8°, стр. ? У овој су књизи ове прпноветке (и слнке): Објава, Ро^ен дан, Не разумем, Промашена срећа, Слика са улице, А хлеба?, Укидање страсти, Баба Стана, Снови н јава и Замена. Књпге нисмо добплп, већ њену појаву бележимо по другим листовима. Ову књигу приповедака препоручују, ма да се у суду о њој мало разилазе оце-

њивачи. Тако у једноме листу ово читамо о овпм приповеткама: „Ове приче, ма да у њима има неуглађености, ипак се могу читатп с уживањем. Истина није најирпјатније читаоцу, кад где где осети, да прича нпје била смер већ средство, али нисцу то могу опроститн бар онп, који га добро познају и који умеју протумачитп ту, тако дакажем, пристрасност". Други наш лист ово каже за те прнноветке: „ Све су ове окраће и нодуже стварп скроз нрожете или једрим хумором или горком сатнром, а све заједно носе на себи печат писца доброг посматралачког ока, вјеште кнчпце н лака манпра при излагању поједнних момената". * Чеда А. 11оиовиИ. Три приче. Издање штампарије Тз. Мунца. Ннш. Штампарнја Мунца, 1899. год. 8°, стр. 93. У овој су књизи три дуже прпче Ч. Поиовнћа: После нромене, Песник п Триумф слободе. Св. Јакшић, приказујући опшпрније ове прнче у Зори, није њима задовољан. Последња прнча (Триумф слободе) једина му је, „која бар донекле сведочп о даровитостп Поповићевој". 0 другим двема ово велп: „„После промене" то су поврпша цртања паланачких тииова које у велнкој мерн пнтересује промена министарства. Тај је рад новнји од друга два, али н слабпји од обадва, одлнкујући се летимпчношћу, као да ннје нн нисан за штампу, илп је тек план за приповетку, односно низ слика. У „Песннку" су хиперболнране усномене пз паланчанске редакцнје, ппсане такође без претензија". * Г. Руварац и ^опЈепедппа. Написао Л. ТомановиК. Ср. Карловци. Српска манастирска штампарпја, 1899. 8°, стр. ? У овој књпзи оштамнан је нз Бранкова Кола одговор Л. Томановнћа архимандриту Руварцу на његова Моп1епе§гјпа .