Просветни гласник

130

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСННК

Зорица. — Изашао јс четврти број Зорицс, дечјих новина. У њему су ови прилози: Небески храм, иесма Д. Глигорића; Спаситељ, од Ј.; Ноћ, несма од Срет. (са сликом); Рођење Христово, лесма од Срет. (са сликом); Тамир, божићна прича Миливоја Вучковића; Рафаел (уз слнку Богороднчину); Витлејемска ноћ, песма Днм. Глигорића; Кућаник, приповетка из српског живота, од Д. Ј. С.; Измирили се, песма Дим. Глигорића (са сликом); Савет сину, песма од Млађинца ; Рачунски задаци; Потруди се; Ребус.

Р А 3 Н 0 Хиландарска застава. — Његово Велнчанство Краљ Александар послао је, као свој дар, манастиру Хиландару, у Свету Гору, врло лепу заставу. Застава је направљенаод црвене свиле, а богато је извезена златом и свилом разне боје и одликује се величином, леиим смишљајем и лепом и тачном израдом. Удешена је да се при литијама носи о високим моткама. На средини једне стране заставе је израђен од кадифе, сребра, злата и свиле, краљевски грб, окићен орденом кнеза Лазара; око грба су гране с љиљановим цветом; дуж ивица вијугају се гране и цветови, а на доњим крајевима заставе светле се, у засебним оквирима и међу преилетима, крст и писмена алфа ц омега; изнад свега тога на засебном пољг извезен је натпис, који казује, да заставу поклања српској царској ларви Хиландару српски Ераљ Александар I, у спомен свога бављења у Хдландару 21.—25. марта 1896. године. На средини друге стране лепо су извезени цели ликови св. Симеуна и св. Саве, који заједно држе облик цркве' хиландарске; око њих су размештени ликовн четири владара, ктитора хилендарска: краља Уроша, краља Милутина, цара Душана и кнеза Лазара. Дуж ивице на овој страни

ређају се, између грана и цветова, штитићи, на којнма су или бео крст или бео орао на црвену нољу; доњи део н једне и друге стране богат је украсима од злата, свиле и камења разне боје, а на горњем је делу краљев монограм и златом извезена посвета ове заставе Господу Богу. Одоздо сву заставу красе ливене златне гране са сребрним љиљановим цветовима, изнад којих се диже од злата н емаља направљен крст. Врховп главнпх мотака за заставу украшени су ливеним краљевим монограмом у венцу од лишћа. Садржина ове заставе, ликови и украси на њој, изведснп су према старим српскии обрасцпма, а сама нзрада нглом нзведена је с највећом вештином, тачнотћу н укусом. Застава је била изложена у дворанн Велике Школе. * Сојенице у Босни. — У Доњој Долпни, код босанске Градигаке, у кориту реке Саве наишли су на остатке сојеннца (иреисторијских људскнх станова на води, нодигиутих на кољу —■ сојама).-Ископавањем, које је извршила управа сарајевскога музеја, утврђено је, да је ту било много станова, подпгнутих на кољу, и да се иасеље протезало и даље од обале. По ископанпм предметима види се, да је то насеље из бронзане периоде. Сад с иролећа почеће систематска откопавања ,на томе месту. * Од куда је Америка добила своје име ? — Све до скора на све стране се веровало , да је Амерпка тако названа по Америгу Васпучију. Међутим то као да је погрешпо. У стручноме географскоме листу „Ви11е(ли с!е 1а восШе з ео § га РМч ие " утврђује се, да је име Америка врло старо, и да су један крај планински у Ннкарагуи још прастановници тако називали. Колумбо је наишао тамо то име и сам се њиме служио, нази-