Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

175

величанствену шкоду за два одељења и нп паре више за њу не дугује. а ово село није веће ни богатије од Шаторње, која је до саме Блазнаве и има чатрљу, у којој неће ни Фанулуз да ноћује, јер се бо.ји — вампира I 2. Од школских зграда природно је да пређем на издржавање гакода н на то: како се нримењују и извршују школскн закон и наредбе просветних власти. — Ја се ни у овоме не могу иохвалнти. Част и хвала светлим изузедпма, где се прирез уредно предаје школским благајницима, јер ту се и гаколе уредно снабдевају п не трпе ни у чем оскудице. Има но неки председник који по три пута месечно предаје гаколи њен прирез као пгго нредаје и порез, као што је председник у Рамаћи, старац Добрача. Али, уоиште узето, и сад је са ирирезом као гато сам споменуо у сиом нрвом тромесечном извештају. Не даду га миоги председници; све нешто петљају, трче те као бајаги они набављају н нлаћају понеке школ. подужице; чак и сеоски кметови хоће да располажу школским прирезом, да нешто плаћају и т. д. Тешка је оптужба, коју ја једнако понављам. иа морам н овде и овог пута: многи председници нзговарају се да пису ирикупили школ. приреза ни паре, али је ово неистина; увек они прикупљају уз порез, само га задржавају за — себе, а школа остаје без иотреба, на чак и без нослужитеља. У Влакчи учитељ пдаћа шкод. послужигеља од 1-ог јануара од своје пдате, а пдаћа и кирију за стан у ком седи, јер општина не плаћа. Ну, ево једног ужасног примера како стоји са школ. прирезом: у М. Крчмарпма дугује шкода послужитељу 660 дин. јер му се не пдаћа три године, па му неће ни порез да одбију од зараде, него плаћа интерес на дужни тгорез. Председник му је издао признаницу да му општина дугује до 1. јануара 1899. г. 540 дин. а носдужитељ је дао квиту да је примио 40 динара, које је председник себн узео као хонорар за издату иризианицу. Овај је сдужитељ служио п надао се да ће добити зараду, ади га нада иреварила, и нмање му је продато за 300 дин. за дуг Управи Фондова, и ои сад опет сдужи у школи, а хране га учитељ и учитељица. Ја моднм да господин министар нареди истрагу шта је са шкод. прирезом у овој оиштинн п да се овом човеку испдати зарада. Ади, ја опет остајем сталан у свом уверењу, да треба уредити да се шкод. ирирез одвоји од општинског и да га лредседници предају Пореском Одељку, а ово школ. бдагајницима. Благајници да буду само учнтељи а не п сељаци. Учитељи и иначе, у већпни шкода, где су касе одвојене (а негде као у Крагујевцу неће никако да раде по закону односно школ. касе) воде рачуне. Учитељи су вештији, нећс их књижари моћи варати, а, ваљда, ће бити и савеснији и тачнији у рачунима од нисмених сељака. који сидом хоће да су бдагајници шкодскн. Узалуд је наредба господина мииистра просвете и Финансија, да се сваког месеца школи предаје '/ 12 гакод. приреза; то се не врши, то се иеће вршити. Не боје се многи председници наредаба а често вш закона. Ако остане овако са купљењем приреза, никад неће доћн време да се сав прирез преда гаколи по њеном буџету. У Крагујевцу је нокупљен гакол. прирез за прогалу годину, али је кметовском ујдурмом најординарније врсте отето од гакоде преко 3000 динара, о чему сам до сад више од десет пута писао, а све до сад узадуд. И ја зато нонизно молим. да наредите да се овај отети новац шкоди врати, јер јој треба за миоге н врло важне потребе, о чему се уверно н уважени госиодин Јов. Мнодраговић, реФеренат за основ. шкоду, кад је ове године долазио овамо. II законске одредбе, сем прикупљања н предавања гакол. приреза, не вргае се како би требадо. Чд. 20. гак. закона није, ваљда, ни једанпут