Просветни гласник

НАУКА П НАСТАВА

197

Цз њих се видп да се чланом Земљорад. Задруге може иазвати само онај, који је у сваком погледу добар, који поштује све што је по здравом разуму поштено и добро, који потпуно разуме прво своје дужности, па онда и права. И докле је чдан? Донде докде је, као што рекосмо, добар. Чим занемари ма коју дужност своју, губи право на чдапство, а тиме губи угдед међу својим бднжњима, пропада и срља у свако здо, и кад невоља убије сасвим дух његова разума иди рада, он се иди враћа као поштен — поправља се, иди газп гранпцу морадну и иде у разврат, одакде најпосде заврпгује врдо бедно. Но шта рекосмо, ако овдада здрав разум, ако се поправи — где ће? 'Опет у чданство Земљорад. Задруге, у загрљај с добрим и мидостивим људима, у друштво рада, спокојства п мира, У друштво ко.је ће га од сваке беде и невоље закдањати, у друштво које ће њему и његовој породици и хдеба датп и душу одржатп, које ће му душу и разум обдагородити, — у друштво које ће га васпитати. Шта могу мпсдити снн и остади чданови породице, кад виде свога старијега, како је бдаг, како депо заповеда, како ради и сам, како се стара да свакоме да што треба, како дичи на човека доброга, кога треба н морају сдушати? А шта тек мисди, кад из уста оца свога чује ове речи: „Е, Бога ми једнога, да не беше ове Задруге (штедње), па ми свп пронадосмо. Бог му дао сваку срећу, ко нам је отворн". Или шта ће рећи чданови породице, кад им старешина каже: , Од како отворише у нашем седу штедњу — разумевајући Задругу — нестаде ти, брате, оног бекридука, картања, свађе, крађе; трже се свет, па свп мирни, јер тамо не примају немирне људе". „.Једап се играо карата, а дежурни чдан га видео, па јавио управном одбору, а они га призову па му одрекну зајам, и кажу, ако се онет игра, нстераће га из чданства". Све ово, кад нсприча кућни старешина, који је чдан Земљорад. Задруге, сви ће га радо сдушати а старијн синови по што и запнткпвати и на крају обично сви ће рећи: „Нека Бог да здравље ономе, ко то први донесе у нашу општпну; нека се и наше седо умири мадо". И обично настаје бдагосиљање и јаче интересовање за Задругу; све је више почну волети, сви су питомији и бдажи а и тачнији у свему. И ако би ко хтео да скрене с правога пута, јер му је душа покварена, он се тек сети, да ће се то чути и сазнати, па се тргне н не срља у зло. Може лп бити бољег и идеаднијег васпитача од овога?! Заиста, по моме мишљењу, ово је .једап од највећих и најбољих васпитача данашњега доба, јер је тесно везан с опстанком. Управо, гопп га борба за опстанак да буде тачан и поштен. Ако би и овога учитеља обмањивао, он би се у брзо изгубио и пропао. Ако бп хтео да остане честит и добар домаћин, он мора ово поштовати. На младиће јако утиче и они се интересују; но из искуства се увидело да много више утиче на дечицу — ђаке обојега пода. ИРОСВВТНИ ГДАСНИК 13