Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ Сриска Ераљевска Академија. Опоменик XXXIV. Другп разред 81. Београд. Државна Штампарпја Краљевине Србије, 1898. 4°, стр. 249. Пре краткога времена добисмо XXXIV Споменик Српске Краљевске Академије. У њему су документп и научна грађа историјско -Филолошке садржине. Иа првоме је месту иридог ироФ. др-а Ватрослава Јагића Тииик хиландарски и пегов грчки извор (додатак к издању епископа Димитрија). Ово је врло важан придог за нашу књижевну историју; њиме се знатно расветљује књижевна радња св. Саве. Све до скора мислидо се да је хиландарски тииик орпгинадан рад Савин, рађен по грчким изворима. Овим придогом утврђује се друго: да је тај типик копија а на многим местима и иревод једнога деда Синаксара манастира свете Богородице бдагодатнице, и да је то израдио неко од Савиних ученика, по упутству Савииу. ПроФесор кпјевске Духовне Академије, Алексије Димитријевски, први је открио зависност хидандарскога типика од типика манастира свете Богородице бдагодатнице, који је био у Цариграду. Питање је, како се Сава, односно његов ученик који је радио хидандарски типик, могао послужити типпком евергетидским („благодатнице"), кад је овај типик први пут објављен тек 1895. године у велнкоме зборнику типика, који је проФ. Димптријевски те годипе почео штампати. Сам Димитријевски то овако тумачи: по биограФима Савиним зна се, да је Сава, долазећи у Цариград, најрадије свраћао у манастир Богородице бдагодатнице, коме је чинио и богате прилоге, па чак и на цркви нешто дограђивао и поправљао, тако да су и њега и оца му убрајали у ктиторе тога манастира. Овај манастир морао је бити лепо уређен, те се Сава сетио типика тога манастира,. кад му је ваљадо, да спреми типик за Хидандар. Препис овога типика или је Сава понео подазећп из манастира, иди је касније поручио у Цариград да му га пошљу. Тек јасно је, да му је типик овога манасгира био познат и да је лако могао доћи до његова преписа.